Ву Цетјен

Ву Цетјен
A Tang Dynasty Empress Wu Zetian.JPG
Датум рођења17. фебруар 624
Место рођењаГуангјуен
Датум смрти16. децембар 705
Место смртиЛуојанг
ОтацWu Shihuo
СупружникEmperor Gaozong of Tang
ПотомствоLi Hong, Li Xian, Emperor Zhongzong of Tang, Emperor Ruizong of Tang, Taiping, Si of Anding
ПретходникDynasty established
(Emperor Ruizong as Emperor of the Tang dynasty)
НаследникDynasty abolished
(Emperor Zhongzong as Emperor of the Tang dynasty)
Територија владавине царице Ву-Цтијен 700. год.
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни ЂинШеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни СунгЗападни Сја
  Јужни СунгЂин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Кина (Тајван)
1949–садашњост

Ву Цтијен (кинески језик: 武则天 / 武則天, пинјин: Wǔ Zétiān; 17. фебруар 624.[1][2]16. децембар 705.[3]), личног имена Ву Чао (武曌), често навођена и као Tјан Хоу (天后) за време династије Танг и Царица супруга Ву (武后) у каснијим временима, је била једина жена у кинеској историји која је дејуре преузела царску титулу.

На двор је дошла као конкубина цара Таи-цунга, након чије смрти се удала за његовог сина и наследника цара Гао-цунга, поставши 655. год. његова фурен (што се преводи као царица, супруга, али и прва пратиља). На власти је де факто била још за време за владавине њеног мужа (који је 660. год. доживио мождани удар) и синова, од 665. до 690. године, што није представљало преседан у кинеској историји. Међутим, преседан је остворила када је 690. године основала посебну царску династију под именом Џоу (周) (чиме је на неко време прекинута власт династије Танг), те је владала дејуре као Света и божанска владарска царица (聖神皇帝) од 690. до 705. године. Током њезине владавине Кина је значајно проширила своје границе дубоко у средишњу Азију, али и на Корејско полуострво. такође, уз константну борбу за очување врховне власти, царица Ву Цтијен је увела значајне промене у обликовању кинеског друштва и државне потпоре таоизму, будизму, образовању и књижевности. Била је покровитељ уметничким делима у Лонгмен пећинама, те Стеле без речи која се чува у музеју у Сјанлингу, али и бројних грађевина и бронзаних дела која нису сачувана.

Поред значајне политичке каријере, Ву Цтијен је имала и значајан породични живот као мајка тројице синова који су били пријестолонаследници, те бака унука који је касније постао славни Цар Сјуен-цунг из династије Танг, а који је владао „златним добом” обновљене династије Династија Танг.

Њен успон на власт и владавина су касније били предметом жестоких критика конфучијанских теоретичара, али су је комунистички историчари од 1950-их почели оправдавати. Али нажалост, успркос важности њене владавине и дуготрајности њених реформи, она највише привлачи пажњу својим полом, као једина жена која је успела одржати јединство кинеског царства носећи једно време титулу Хуангди („Небески Цар”).

Извори

  1. ^ Godina rođenja je izvedena od dobi u vrijeme smrti navedenoj u Novoj knjigi Tanga, napravljenoj 1045—1060, a koju favoriziraju moderni povjesničari. Godina rođenja izvedena u dobi u vrijeme smrti u Archived 20071011061323 at ef.cdpa.nsysu.edu.tw Error: unknown archive URL), napravljenoj 941—945., je 623. Godina rođenja izvedena iz doba u vrijeme smrti i dobi u vrijeme kada je ušla u palaču, te navedena u Zizhi Tongjianu, napravljenom 1065—84., je 624. god. (195, 208)
  2. ^ Opća napomena: Navedeni datumi koriste julijanski kalendar. Oni ne koriste Gregorijanski kalendar.
  3. ^ 兩千年中西曆轉換
други језици
العربية: وو شتيان
Bahasa Indonesia: Wu Zetian
Bân-lâm-gú: Bú Chek-thian
Bislama: Wu Zetian
català: Wu Zetian
čeština: Wu Ce-tchien
Deutsch: Wu Zetian
Ελληνικά: Γου Ζετιάν
English: Wu Zetian
español: Wu Zetian
Esperanto: Wu Zetian
français: Wu Zetian
客家語/Hak-kâ-ngî: Vú Chet-thiên
hrvatski: Wu Zetian
հայերեն: Ու Ցզետիան
íslenska: Wu Zetian
italiano: Imperatrice Wu
日本語: 武則天
ქართული: ვუ ზეტიანი
한국어: 측천무후
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Ū Cáik-tiĕng
монгол: У Зэ Тянь
Nederlands: Wu Zetian
polski: Wu Zetian
português: Wu Zetian
română: Wu Zetian
Runa Simi: Wu Zetian
русский: У Цзэтянь
Simple English: Wu Zetian
slovenščina: Wu Zetian
srpskohrvatski / српскохрватски: Wu Zetian
suomi: Wu Zetian
svenska: Wu Zetian
Tiếng Việt: Võ Tắc Thiên
Türkçe: Wu Zetian
українська: У Цзетянь
吴语: 武则天
中文: 武则天
粵語: 武則天