Витлејем

Витлејем
арап. بيت لحم
хебр. בית לחם
Belen palestina.jpg
Поглед на град
Административни подаци
ТериторијаПалестинске територије
Становништво
Становништво
 — 25266 (2007)
Географске карактеристике
Координате31°42′11″ СГШ; 35°11′44″ ИГД / 31°42′11″ СГШ; 35°11′44″ ИГД / 31.703056; 35.195556
Површина30 квадратни километар км2
Витлејем на мапи Палестинских територија
Витлејем
Витлејем

Витлејем (арап. بيت لحم [Bayt Lahm — Беит Лахм] — „Кућа меса“; хебр. בית לחם [Bet Lehem — Беит Лехем] — „Кућа хлеба“; антгрч. Βηθλεέμ [Bethleém, модерно Vithleém]; лат. Bethleem) је град на подручју Палестинске самоуправе с више од 25.000 становника. Град се налази 10 km јужно од Јерусалима. Витлејем је сједиште Витлејемске губерније.

У свету је град познат по томе што је родно мјесто Исуса Христа (према Новом завету). Овде живи једна од најстаријих хришћанских заједница на свету, која због исељавања данас има мали број припадника.[1] Према вјеровању овде је рођен и краљ Давид који је ту и крунисан за краља Израела.

Витлејем је као место Исусовог рођења (у шта неки научници сумњају) данас једно од најпознатијих светских ходочасничких одредишта. У граду се налази Црква Рођења Христовог (Храм Христовог Рођења). Због ескалације израелско-палестинског сукоба, број ходочасника опада.

Историја

Библијско раздобље

Витлејем се први пут спомиње у Библији (у Књизи постања), гдје стоји (Пост 35, 15) да је Јаков своју љубљену жену Рахелу покопао „на путу у Ефрату, то јест Витлејем“. Кад су Израелци освојили „обећану земљу“ Канаан(Света Земља), Витлејем је припао Јудином племену. Збивања из старозаветне Књиге о Рути такође се већим делом догађају на подручју Витлејема.

Витлејем је према 1. књизи Самуиловој место порекла рода једног од најзначајнијих староизраелских краљева Давида. Према пророчанствима се из Давидове лозе у Витлејему треба родити очекивани Месија. Пророк Михеј (5,1) тако каже: „А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити господар у Израиљу“. У овом стиху се каже „Витлејем Ефрата“, како би се разликовало од истоименог места које се налазило око 11 km од Назарета.

Сребрна звезда која, према хришћанском вјеровању, означава место рођења Исуса Христа

Јеванђеље по Луки говори да се у Витлејему у доба цара Аугуста родио Исус и то у пећини јер за њега није било места у свратишту. Будући да је Исусов поочим свети Јосиф потицао из Давидове лозе, а и због места рођења, где је, како Лука говори, морао са трудном Маријом путовати ради пописа становништва, Исус је, према Јеванђељима, тај жудно очекивани Месија. То је један од темеља хришћанства, док Јевреји међутим не признају Христово месијанство. Према Матеју, малог Исуса су у Витлејему посетили су вођени звездом и три мудраца с Истока (у традицији света три краља) да му се поклоне, и даровали му злато, тамјан и смирну.

Римско и византијско раздобље

Поглед на Базилику Рођења Исусова 1833., слика М. Н. Воробјева

Између 132. и 135, град су окупирали Римљани након његовог заузимања током устанка Бар Кохбе. Према Хадријановој наредби, Јевреју су истерани из града.[тражи се извор]Током римске владавине у Витлејему, подигнут је храм грчком богу Адонису на месту где се по веровању родио Исус. Током посета Јелене, мајке византијског цара Константина, у Витлејему је 326. почела градња цркве која је завршена 333. и која је данас позната као Црква Рођења Христовог.

Током Побуне самарићана 529, Витлејем је опљачкан, а његове зидине и Црква Исусовог рођења су уништени, али су брзо обновљени према наредбама цара Јустинијана I Године 614, персијско Сасанидско царство напало је Палестину и освојило Витлејем. Према каснијим изворима, Персијанци нису уништили град зато што су видели магове у персијској одећи у мозаику.[2]

Исламска власт и крсташки ратови

Омарова џамија у Витлејему, изграђена 1860. године

Године 637, убрзо након што су Јерусалим освојиле муслиманске снаге, други халиф Омар посетио је Витлејем и обећао да ће Црква Исусовог рођења остати очувана за хришћане.[2]. Близу цркве, на месту где се Омар молио у граду, изграђена је џамија.[3] Након владавине праведних халифа, град је прешао под контролу Омаџада, Абасида и Фатимида. Године 1009, за време владавине шестог фатимидског халифа Ал-Хаким би-Амр Алаха, Црква Исусовог рођења бива уништена по његовим наредбама. Цркву је убрзо обновио његов наследник Али аз-Захир који је тиме покушао побољшати односе с Византијским царством.[тражи се извор]

Године 1099, Витлејем освајају крсташи који утврђују град и граде нови самостан на северној страни Цркве Исусовог рођења. Грчко православно свештенство замењено је католичким редовницима. Све до тада је службена хришћанска присутност на овом подручју била грчка православна. На Божић 1100, први краљ франачког Јерусалимског краљевства, Балдуин I Јерусалимски, је крунисан у Витлејему, а касније је те године у граду основан и латински епископат.[2]

Године 1187. је египатски и сиријски султан Саладин који је водио Ајубиде, одузео крсташима Витлејем. Латински редовници су присиљени да оду, а на њихово место поново се вратило грчко православно свештенство. Саладин је пет година касније пристао на повратак два католичка свештеника и ђакона. У то време је нагло пао број ходочасника у Витлејем из Европе.[2]

Неверски гроф Виљем IV обећао је хришћанским бискупима да ће их, у случају да Витлејем падне у руке муслимана, угостити у граду Кламеку у Бургундији. Витлејемски бискуп прихватио је овај позив 1223, а Кламеку је остао in partibus infidelium седиште Витлејемске бискупије скоро 6 векова, све до Француске револуције 1789. године.[4]

Витлејем је заједно с Јерусалимом, Назаретом и Сидоном уступљен накратко крсташком Јерусалимском краљевству споразумом између цара Светог римског царства Фридриха IV и аџубидског султана Ал-Камила. Овај споразум који је склопљен 1229. обавезао је обе стране на десетогодишње примирје. Недуго након што је споразум истекао, муслимани су 1244. поново заузели Витлејем.[5]

Године 1250, након што су на власт дошли Мамелуци под водством Бајбарса, долази то пада толеранције према хришћанству, те свештенство напушта град, а градске зидине бивају уништене 1263. године. Католичко свештенство које се вратило тек у идућем веку, уселило се у самостан крај Цркве Исусовог рођења. Контрола над црквом дата је грчким православцима, а контрола над Млечном шпиљом подељена је између њих, те католика и арменских православаца.[2]

Улица у Витлејему 1880. године
Поглед на Витлејем 1898. године

Османско и египатско раздобље

Од 1517, кроз године османске владавине, власништво над црквом било је предмет свађе између католика и грчких православаца. Од 1831. до 1841. Палестином је владала египатска династија Мухамед Али. У овом раздобљу град је погодио потрес, а египатска војска је уништила муслиманску четврт, за шта је разлог била омазда због убиства Ибрахим-паше.[2]

Године 1841, Витлејем је опет потпао под османску власт под којом је остао све до краја Првог светског рата. За време турске владавине становнике града је погодила незапосленост, велики порези и обавезна војна служба, због чега се велики број становника одселио, већином у Јужну Америку.[2]

Двадесети век

Након победе у Првом светском рату, Велика Британија и Француска су поделиле освојене османске покрајине. Дана 29. септембра 1923. Витлејем и већина територија западно од реке Јордан су постали дио Британског мандата у Палестини. Према одлуци Генералне скупштине УН-а о подели Палестине 1947, Витлејем је изузет као посебна међународна енклава Јерусалима којом је управљао УН.[6] Током Арапско-израелског рата 1948. град је заузео Јордан.[7] Многе избеглице су из подручја које су заузеле израелске снаге побегле у подручје Витлејема. Касније ће та избегличка подручја постати данашњи избеглички кампови Аза и Аида на северу, те Деишех на југу.[8] Због овог доласка великог броја избеглица, дотад већинско хришћанско становништво Витлејема постало је већинско муслиманско.[9]

Јордан је сачувао контролу над градом све до Шестодневног рата 1967, кад је Витлејем као и остатак Западне обале окупирао Израел. Дана 21. децемвра 1995, Израелци су се повукли из Витлејема,[10] а три дана након тога град је, према споразуму, потпао под политичку и војну контролу Палестинске самоуправе.[11]

Друга интифада

Рупе од метака на Цркви Рођења Христовог, које су направиле израелске снаге

Током друге палестинске интифаде, која је почела 2000—2001, инфраструктура у Витлејему је великим делом оштећена, а градски туризам нарушен.[12][13] Године 2002., град је био бојиште у великој војној операцији Цахала, изралеских војних снага.[14]

Током ове операције Цахал је опколио Цркву Рођења Христовог, где се од Израелаца склонило око 200 Палестинаца, укључујући и групу милитаната. Ова опсада је трајала 39 дана, а у њој је убијено девет милитаната и црквени звонар. Опсада је завршена споразумом о прогонству тринаест милитаната у разне европске земље и Мауританију. Тадашњи папа Јован Павле II жестоко је осудио поступке израелске војске, као и многи други светски функционери.

други језици
Afrikaans: Betlehem
Alemannisch: Bethlehem
አማርኛ: ቤተ ልሔም
العربية: بيت لحم
aragonés: Betlem
ܐܪܡܝܐ: ܒܝܬ ܠܚܡ
مصرى: بيت لحم
asturianu: Belén
Avañe'ẽ: Velẽ
azərbaycanca: Betlehəm
Bahasa Banjar: Baitul Lahmi
Bahasa Indonesia: Betlehem
Bahasa Melayu: Bethlehem
български: Витлеем
Bân-lâm-gú: Pek-lī-hêng
Basa Jawa: Bètléhem
беларуская: Віфлеем
беларуская (тарашкевіца)‎: Бэтлеем
Bikol Central: Bethlehem
বাংলা: বেথেলহাম
català: Betlem
corsu: Betlemme
Cymraeg: Bethlehem
čeština: Betlém
dansk: Betlehem
Deutsch: Bethlehem
dolnoserbski: Betlehem
eesti: Petlemm
Ελληνικά: Βηθλεέμ
English: Bethlehem
español: Belén
Esperanto: Bet-Leĥem
euskara: Betleem
فارسی: بیت‌لحم
føroyskt: Betlehem
français: Bethléem
Frysk: Betlehem
Gaeilge: Beitheal
galego: Belén
עברית: בית לחם
हिन्दी: बेथलहम
hornjoserbsce: Betlehem
hrvatski: Betlehem
Հայերեն: Բեթղեհեմ
Ирон: Вифлеем
íslenska: Betlehem
italiano: Betlemme
日本語: ベツレヘム
ქართული: ბეით-ლაჰმი
kalaallisut: Bethlehem
къарачай-малкъар: Вифлеем
Kiswahili: Bethlehemu
한국어: 베들레헴
Kreyòl ayisyen: Bètleyèm
Latina: Bethleem
latviešu: Bētleme
Lëtzebuergesch: Betlehem
lietuvių: Betliejus
lingála: Bɛtɛlɛmɛ
lumbaart: Betlem
magyar: Betlehem
मैथिली: बेथलेहम
македонски: Витлеем
Malagasy: Betlehema
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Bethlehem
മലയാളം: ബെത്‌ലഹേം
мокшень: Бетлеем
монгол: Бетлехем
मराठी: बेथलेहेम
Nāhuatl: Belen
नेपाली: बेथलेहम
Nederlands: Bethlehem
Nedersaksies: Betlum
Nordfriisk: Bethlehem
norsk: Betlehem
norsk nynorsk: Betlehem
occitan: Betelèm
oʻzbekcha/ўзбекча: Bifleem
ਪੰਜਾਬੀ: ਬੇਥਲਹਮ
Plattdüütsch: Bethlehem
پنجابی: بیت اللحم
polski: Betlejem
português: Belém (Palestina)
پښتو: بیت لحم
română: Betleem
русский: Вифлеем
sardu: Betlemme
Scots: Bethlehem
sicilianu: Betlemmi
Simple English: Bethlehem
slovenčina: Betlehem (sídlo)
slovenščina: Betlehem
ślůnski: Betlejym
کوردی: بەیت لەحم
srpskohrvatski / српскохрватски: Betlehem
suomi: Betlehem
svenska: Betlehem
Tagalog: Belen
Tiếng Việt: Bethlehem
Tok Pisin: Betlehem
Türkçe: Beytüllahim
українська: Вифлеєм
اردو: بیت لحم
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: بېتلېخېم
vèneto: Betleme
vepsän kel’: Viflejem
walon: Betleyem
Winaray: Belen
Wolof: Betleyem
吴语: 白冷
ייִדיש: בית לחם
Zeêuws: Bethlehem
中文: 伯利恆
粵語: 白冷城