Будика

Споменик посвећен Будики у Лондону, рад Томаса Торнкрофта, постављен 1905. у близини Вестминстерске луке, недалеко од зграде Британског парламента и Вестминстерске опатије, крунидбеног места британских монарха.

Будика је била краљица Ицена и других бритских племена. Предводила је побуну против римских завојевача у Британији 60. и 61. године у доба владавине цара Нерона, у којој је убијено 70.000 Римљана. Међутим, побуна је ипак сломљена, а Будика је извршила самоубиство. Ове догађаје описују два историчара, Тацит у својим Аналима и Животу Јулија Агриколе и Дион Касије у својој Историји Рима.

Њен муж, Прасутаг, иценски краљ који је владао као независни савезник Рима, у свом тестаменту оставио је своју краљевину заједно својим кћеркама римском цару, али кад је умро, његов тестамент је био игнорисан, вероватно зато што Римљани, за разлику од Брита, нису признавали женску децу за наследнике. Краљевство је анектирано и освојено, Будику су избичевали а њене кћерке силовали.

Године 60. или 61, док је римски гувернер, Гај Светоније Паулин, водио рат на острву Англси у северном Велсу, Будика је повела Ицене, Триновате и друга племена у побуну против Римљана. Уништили су Камулодунум (данас Колчестер), који је раније био престоница Триновата, али сад римска колонија у коју су слани отпуштени римски војници. Такође је био и место храма деификованог бившег цара Клаудија, који је изграђен и одржаван на рачун локалног становништва.

Када је чуо за устанак, Светоније Паулин је пожурио у Лондинијум (данас Лондон), трговачко месташце које није имало ни двадесет година, и које је било следећа мета устаника. Међутим, убрзо је схватио да нема довољно људи да би га одбранио, тако да га је евакуисао и напустио. Лондинијум је спаљен и срушен до темеља, исто као и Веруламијум (данас Сент Олбанс). Процењено је да је око 70—80.000 људи побијено у та три града. Светоније Паулин је у међувремену, регруписао своје снаге у Вест Мидланду и иако је имао неупоредиво мање војника, победио је Будику у бици код Ватлинг Стрита. Криза која је тад настала навела је цара Нерона да почне да размишља о евентуалном повлачењу и напуштању Британских острва, али Светонијева победа над Будиком је обезбедила даљу контролу Римског царства над провинцијом.

Историја ових догађаја коју су забележили Тацит [1] и Дион Касије [2], била је извучена из заборава у доба ренесансе када је дошло до оживљавања легенде у току викторијанског доба, кад је краљица Викторија поистовећивана с Будиком. Од тада па до данас, Будика је постала важан културни симбол Уједињеног Краљевства и његовог каснијег одолевања освајачима са европског континента.

Извори

  1. Тацит, Агрикола 14-16; Анали 14:29-39
  2. Дион Касије: Римска историја 62:1
други језици
العربية: بوديكا
asturianu: Boudica
Bahasa Indonesia: Boudica
Bahasa Melayu: Boudicca
български: Боудика
Bân-lâm-gú: Boudicca
беларуская: Баўдзіка
brezhoneg: Boudika
català: Budicca
čeština: Boudicca
dansk: Boudicca
Deutsch: Boudicca
eesti: Boudicca
Ελληνικά: Βοαδίκεια
English: Boudica
español: Boudica
Esperanto: Budiko
euskara: Budika
فارسی: بودیکا
français: Boadicée
Gaeilge: Buadaca
galego: Boadicea
עברית: בודיקיאה
italiano: Budicca
日本語: ブーディカ
한국어: 부디카
Latina: Boudicca
latviešu: Būdika
magyar: Boudica
македонски: Будика
Malagasy: Boudica
മലയാളം: ബൊവാഡിസിയ
Nederlands: Boudicca
norsk: Boudicca
polski: Boudika
português: Boadiceia
română: Boudica
русский: Боудикка
Scots: Boudica
සිංහල: බූඩිකා
Simple English: Boudica
slovenčina: Boudica
srpskohrvatski / српскохрватски: Budika
suomi: Boudicca
svenska: Boudicca
Tagalog: Boudica
Tiếng Việt: Boudica
Türkçe: Boudica
українська: Боудіка
中文: 布狄卡