Бајт |
Умношци бајта | |||||
---|---|---|---|---|---|
Одомаћена употреба и (значење по | Стандард за бинарне префиксе по IEC 60027-2 | ||||
Назив | Ознака | Количина | Назив | Ознака | Количина |
kB | 210 (103) | KiB | 210 | ||
MB | 220 (106) | MiB | 220 | ||
GB | 230 (109) | GiB | 230 | ||
TB | 240 (1012) | TiB | 240 | ||
PB | 250 (1015) | PiB | 250 | ||
EB | 260 (1018) | EiB | 260 | ||
ZB | 270 (1021) | ZiB | 270 | ||
YB | 280 (1024) | YiB | 280 | ||
Види још: |
Бајт (
Разлог за постојање ове јединице информације је практичан. Да би се дефинисала основна величина података довољна за смештање једног слова односно знака интерпункције, али такође и за пренос комуникационим каналима као и ради дефинисања основне адресибилне јединице података. У складу са сложеношћу процесорске архитектуре дефинисана је и основна величина речи којом барата процесор. Тако се временом од 8-битног процесора прешло на 16-битне, 32-битне и тренутно на 64-битне. Тако је и величина процесорске речи, ширина адресне линије, регистара и адресибилна јединица за приступ постала значајно већа, међутим још увек сви процесори чувају, компатибилности ради, могућност да баратају појединачним бајтовима. Зато и данас (условно) важи стара дефиниција бајта:
![]() | Овај чланак везан за рачунарство је |