Бајкалско језеро
English: Lake Baikal

Бајкалско језеро
Olkhon Island and Lake Baikal.jpg
Језеро Олкхон
Karte baikal2.png
Координате53°18′10″ СГШ; 108°00′17″ ИГД / 53°18′10″ СГШ; 108°00′17″ ИГД / 53.302778; 108.004722
Бајкалско језеро
Olchon1.jpg
Бајкалско језеро
Светска баштина Унеска
Званично имеБајкалско језеро
МестоБурјатија, Иркутска област, Русија Уреди на Википодацима
Координате53°18′10″ СГШ; 108°00′17″ ИГД / 53°18′10″ СГШ; 108°00′17″ ИГД / 53.3028; 108.0047
Површина31.722 km2 (3,4145×1011 sq ft)
КритеријумПриродно добро: vii, viii, ix, x
Упис1996. (22. http://whc.unesco.org/en/list/754

Бајкалско језеро (рус. Озеро Байкал) налази се у источном делу азијске Русије. Оно је најдубље језеро на свету[2] и друго по површини у Азији (одмах после Каспијског мора). Административно се налази у две области, у Иркутској области и у Бурјатији.

Име долази од татарског баи-кул', „богато језеро“ или од јакутског Бајагал ~ Велико Језеро.[3]

Познато је и под називом „плаво сибирско око“. С обзиром на своју дубину од 1642 m и велику површину (31.500 km²) у језеру се налази преко 23000 km³ чисте слатке воде,[4] што износи преко 20% светских залиха слатке воде.[5][6][7] Оно садржи више воде од северноамеричких Великих језера заједно.[8] Провидност воде језера достиже до 40,2 метра.[5]

У језеру се налази 27 острва од којих је највеће Олхон (742 km²). Претпоставља се да је старост Бајкалског језера између 25 и 35 милиона година.[9][10] У језеро се улива око 336 река које му заједно дају 47,16 km³ воде годишње. Најважнија од тих река су Селенга и Баргузин. Само Селенга у језеро улива 13,92 кубних колометара воде или 29,51%. Ушћа река су делте. Међутим, из језера истиче само једна река — Ангара, дуга 1779 km, десна притока Јенисеја и односи просечно 1920 m³ воде у секунди. Површина слива језера износи 557.000 km²

Вода Бајкалског језера се користи за пиће. Зими се леди до дубине од 1 метра и остаје залеђена од јануара до маја. Током зиме, када је цела површина језера прекривена дебелом леденом кором, режу се коцке леда и разносе на продају по околним насељима.

Око језера су планински венци високи између 1180 и 2575 m који каналишу уздужне ветрове на језеру. То су са севера верховник, а са југа култук. Верховник дува брзином око 20 m по секунди и подиже таласе на југу језеру високе и до 4,5 m, док су таласи култука високи до 3,5 m на средњем и северном делу језера. Посебно опасни за пловидбу су ветрови попречног правца, нарочито слаповити ветар сарма. Он дува са Приморског венца на западној страни језера, спуштајући се низ долину обалу реке Сарме, када достиже брзину између 40 о 50 m по секунди. Обично се простире на језеру до 20 km од обале, јер даље слаби али повремено достиже и до источних обала. Сарма подиже таласе и до пет метара на средњем делу језера.

Забележен је догађај да је крајем септембра 1902. године пароброд „Александар Невски“ теглио три шлепа на којима су били рибари и њихове породице који су се враћали на крају сезоне риболова. Изненада је дунула сарма таквом снагом да је капетан пароброда наредио да се пресече паламар ~ дебело уже којим су били тегљени шлепови, и да се они препусте судбини. Последњи шлеп на везу ветар и таласу су насукали на пешчани плићак, а друга два су се разбила на стенама рта Кобиља глава. У тој катастрофи је настрадало 172 људи.

У јаким олујама северозападног правца највиши таласи достижу висину до пет метара, а југозападно од полуоаства Свети Нос чак и до шест метара. Највише таласа на Бајкалској језеру је у касну јесен, пред залеђивање језера.

Порекло језера и даље је научна расправа али се сматра да је Бајкалско језеро део континенталне раселине, такозвани Бајкалски рис (ров), која је настала тектонским померањем плоча, а шири се и продубљује и даље приближно 2 cm годишње. Овде се раздвајају, евроазијска и амуриска плоча правећи пукотину у Земљиној кори. Узрок овога расцепа лежи на крајњем југу где Индијска плоча као клин притиска и раздваја поменуте плоче. Зона Бајкал-рова, која има највећу дубину лежи у региону Бајкалског језера. Ров, у коме се налази језеро, је око 1600 km дуга пукотина, скоро 6 km дубока и са седиментима. Дакле, Бајкал достигне "само" 1642 м дубине и уједно је најдубља криптодепресија на свету са дном на дубини од 1181 м испод површине мора.

У језеру и око њега налази се више од 1.700 врста биљака и животиња,[11] од којих се две трећине не могу наћи нигде другде у свету као што је бајкалска фока. То је једина врста слатководне фоке на свету.

Године 1996, језеро је стављено на листу светске баштине.[12] Оно је исто тако дом Бурјатских племена, која настањују источне обале,[13][14] гајећи козе, камиле, говеда, и овце,[14] при чему средња температура варира од зимског минимума на −19 °C (−2 °F) до летњенг максимума од 14 °C (57 °F).[15]

други језици
Afrikaans: Baikalmeer
Alemannisch: Baikalsee
العربية: بحيرة بايكال
aragonés: Laco Baikal
অসমীয়া: বৈকাল হ্ৰদ
asturianu: Llagu Baikal
azərbaycanca: Baykal
تۆرکجه: بایکال گؤلو
Bahasa Indonesia: Danau Baikal
Bahasa Melayu: Tasik Baikal
български: Байкал
Bân-lâm-gú: Baykal Ô͘
башҡортса: Байкал
беларуская: Байкал
беларуская (тарашкевіца)‎: Байкал
भोजपुरी: बैकाल झील
Boarisch: Baikalsee
brezhoneg: Lenn Baikal
буряад: Байгал
català: Baikal
Cymraeg: Llyn Baikal
Чӑвашла: Байкал
čeština: Bajkal
Deutsch: Baikalsee
dolnoserbski: Bajkal
Dorerin Naoero: Baykal
ދިވެހިބަސް: ބައިކަލް ކުޅި
Ελληνικά: Βαϊκάλη
English: Lake Baikal
español: Lago Baikal
Esperanto: Bajkalo
euskara: Baikal
Fiji Hindi: Lake Baikal
føroyskt: Bajkalvatn
français: Lac Baïkal
Frysk: Baikalmar
Gaeilge: Loch Baikal
Gàidhlig: Loch Baikal
galego: Lago Baikal
עברית: ימת באיקל
हिन्दी: बयकाल झील
hornjoserbsce: Bajkal
հայերեն: Բայկալ լիճ
Արեւմտահայերէն: Պայքալ Լիճ
Ido: Baikal
Ilokano: Danaw Baikal
interlingua: Laco Baikal
Ирон: Байкал
íslenska: Bajkalvatn
italiano: Lago Bajkal
日本語: バイカル湖
ქართული: ბაიკალი
қазақша: Байкөл
kernowek: Lydn Baikal
Кыргызча: Байкал көлү
кырык мары: Байкал
Kiswahili: Baikal
한국어: 바이칼호
Latina: Lacus Baical
latviešu: Baikāls
лезги: Байкал
lietuvių: Baikalo ežeras
Livvinkarjala: Baikal
la .lojban.: baikal. zei lalxu
magyar: Bajkál-tó
македонски: Бајкалско Езеро
Mirandés: Lago Baikal
мокшень: Байкал
монгол: Байгал нуур
မြန်မာဘာသာ: ဘိုင်ကယ်အိုင်
مازِرونی: بایکال
Nederlands: Baikalmeer
नेपाल भाषा: बैकाल पुखू
нохчийн: Байкал
norsk nynorsk: Bajkalsjøen
occitan: Lac Baikal
олык марий: Байкал
oʻzbekcha/ўзбекча: Baykal
ਪੰਜਾਬੀ: ਬਾਈਕਾਲ ਝੀਲ
Piemontèis: Lagh Bajkal
پنجابی: جھیل بیکال
polski: Bajkał
português: Lago Baikal
română: Lacul Baikal
Runa Simi: Paygal qucha
русский: Байкал
русиньскый: Байкал
саха тыла: Баай күөл
sicilianu: Lacu Baikal
Simple English: Lake Baikal
slovenčina: Bajkalské jazero
slovenščina: Bajkalsko jezero
srpskohrvatski / српскохрватски: Bajkalsko jezero
svenska: Bajkalsjön
tarandíne: Laghe Bajkal
татарча/tatarça: Байкал
Tiếng Việt: Hồ Baikal
тоҷикӣ: Байкал
Türkçe: Baykal Gölü
Türkmençe: Baýkal
удмурт: Байкал
українська: Байкал
vèneto: Ƚago Baicàl
vepsän kel’: Baikal
Winaray: Danaw Baikal
吴语: 贝加尔湖
მარგალური: ბაიკალი
中文: 贝加尔湖
粵語: 貝加爾湖
žemaitėška: Baikals (ežers)
Lingua Franca Nova: Lago Baical