Барселона

Барселона
кат. Barcelona
Barcelona collage.JPG

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Шпанија
 заједница Каталонија
Становништво
Становништво
 — 2011.1620943
 — густина16.096,3/км2
Географске карактеристике
Координате41°23′00″ СГШ; 2°11′00″ ИГД / 41°23′00″ СГШ; 2°11′00″ ИГД / 41.383333; 2.183333
Ндм. висина12 м
Површина100,39 км2
Барселона на мапи Шпаније
Барселона
Барселона
Остали подаци
ГрадоначелникАда Колау
Поштански број08001–08042
Позивни број93
Веб-сајт
www.barcelona.es

Барселона (кат. Barcelona) главни је град аутономне заједнице Каталоније и истоимене покрајине Барселона на североистоку Шпаније. Налази се на обалама Медитерана на неких 120 km од Пиринеја и границе са Француском, у долини која је окружена морем на истоку, планинским венцем Сијера де Кољсерола на западу, на југу реком Љобрегат, а на северу реком Бесос.

Према последњем извештају шпанског Завода за статистику из 2006. године, сам град Барселона броји 1.605.602 становника. Барселона са околином броји 3.161.081 становника и има површину од 633 km².

Барселона је један од главних европских економских центара, са једном од главних медитеранских лука а аеродром у Барселони је други по величини у Шпанији. Град је такође и битна туристичка дестинација и има веома богато културно и историјско наслеђе, од којих се посебно истичу архитектонска дела Антонија Гаудија и Љуиса Доменека и Мунтанера од којих је УНЕСКО мног прогласио светском баштином.

Барселона је била домаћин важним светским догађајима који су допринели томе да постане веома познат и посећен град. Најбитнији су Светска изложба 1888. и 1929. године, Летње олимпијске игре 1992. године, и Форум Култура 2004.

Историја

Први трагови човека на територији на којој се данас налази Барселона датирају од пре 4000 година, крајем неолита (2000—1500. п. н. е.). Постоје записи из 7. у 6. века п. н. е. у којима се помиње насеље Баркено иберског народа Лајетанаца. Изгледа да је у то доба такође постојала и једна грчка колонија по имену Калиполис, иако историчари још увек не могу да се сложе о тачном положају ове колоније. Током Другог пунског рата насељавали су је једно време Картагињани, да би га касније преузели Римљани[1].

Римљани су претворили град у војну тврђаву — каструм — чији је центар био мало узвишење под називом Табер (данас део Барселоне који се зове Сијутат Веља (кат. Ciutat Vella) што значи Стари град).

Римљани су граду променили име у Колонија Јулија Августа Фавентија Патерна Барсино, који се налазио управо на месту где се сад налази Трг светог Ђаумеа. Остаци римских зидина још увек се могу видети у старом граду. Неке римске зидине су послужиле као темељи за Катедралу[2], за коју се каже да је започета још давне 343. године.

Године 415. град су освојили Визиготи под вођством Атаулфа[1], претворивши га у престоницу хиспанске Визиготске краљевине, мада су је убрзо преместили у Толедо.

Маври су освојили град између 717. и 718. године, током маварске инвазије Иберијског полуострва али се нису дуго задржали, пошто је 801. град освојио Луј I Побожни током власти Карла Великог. Барселона је тада била претворена у велико утврђење у оквиру Хиспанске марке у оквуру Готије (која је подразумевала територије Лангдока — Септиманије — то јест, стара визиготска Галија и север Каталоније до ушћа реке Љобрегат), и постављени су грофови да владају њоме[1]. Први гроф Барселоне и оснивач Барселонске династије био је Вилфред I Длакави (кат. Guifré I el Pelós), који је на Сабору у Троју 878. године био проглашен грофом од Барселоне, Ђироне и Бесалуа. Грофовија је била франачки вазал.

Године 985. Маври су напали и уништили Барселону. Како Франачка држава није пружила помоћ свом вазалу, године 988. гроф Борељ II се прогласио иберским војводом и маркизом по божјој милости, што је значило раскидање вазалског односа са Францима и успостављање независности[1]. Барселона се брзо опоравила од муслиманског уништења и 1010. је узвратила ударац нападом на Кордобу, највећи муслимански град на тлу Иберијског полуострва, и опљачкала га одневши позамашан плен.

У следећим вековима, разне каталонске грофовије су се уједињавале под врховном влашћу грофова од Барселоне, путем брачних и родбинских веза. Та уједињења су укључивала велики део данапње јужне Француске. Истовремено су се територије Барселоне прошириле на рачун муслиманске територије. Од тог момента, готово је немогуће раздвојити историју Барселоне од историје Каталоније.

Године 1137. гроф Барселоне, Рамон Беренгер IV се оженио кћерком краља Арагона, чиме се Краљевина Арагон и Грофовија Барселона уједињују под заједничку круну Арагона, чији ће владари од тада имати титулу краља Арагона и грофа од Барселоне. У даљој историји, у састав Круне Арагона су се даље прикључиле разне краљевине до њеног коначног уједињења са Круном Кастиље које је постигнуто склапањем брака између Фердинанда од Арагона и Изабеле од Кастиље 1479. године.

други језици
Afrikaans: Barcelona
Alemannisch: Barcelona
አማርኛ: ባርሴሎና
العربية: برشلونة
aragonés: Barcelona
arpetan: Barcelona
asturianu: Barcelona
Avañe'ẽ: Barcelona
Aymar aru: Barcelona
azərbaycanca: Barselona
تۆرکجه: بارسلونا
Bahasa Indonesia: Barcelona
Bahasa Melayu: Barcelona
български: Барселона
bamanankan: Barcelona
Bân-lâm-gú: Barcelona
Basa Jawa: Barcelona
башҡортса: Барселона
беларуская: Барселона
беларуская (тарашкевіца)‎: Барсэлёна
Bikol Central: Barcelona
Bislama: Barcelona
Boarisch: Barcelona
bosanski: Barcelona
brezhoneg: Barcelona
буряад: Барселоно
català: Barcelona
Cebuano: Barcelona
Chavacano de Zamboanga: Barcelona
Chi-Chewa: Barcelona
corsu: Barcelona
Cymraeg: Barcelona
Чӑвашла: Барселона
čeština: Barcelona
dansk: Barcelona
davvisámegiella: Barcelona
Deutsch: Barcelona
dolnoserbski: Barcelona
Dorerin Naoero: Barcelona
eesti: Barcelona
Ελληνικά: Βαρκελώνη
emiliàn e rumagnòl: Barcelóna
English: Barcelona
español: Barcelona
Esperanto: Barcelono
estremeñu: Barcelona
euskara: Bartzelona
فارسی: بارسلون
føroyskt: Barcelona
français: Barcelone
Gaeilge: Barcelona
Gàidhlig: Barcelona
galego: Barcelona
گیلکی: بارسلؤنا
Hausa: Barcelona
客家語/Hak-kâ-ngî: Barcelona
עברית: ברצלונה
हिन्दी: बार्सिलोना
hornjoserbsce: Barcelona
hrvatski: Barcelona
Հայերեն: Բարսելոնա
Ilokano: Barcelona
interlingua: Barcelona
Interlingue: Barcelona
íslenska: Barselóna
italiano: Barcellona
日本語: バルセロナ
ქართული: ბარსელონა
Kapampangan: Barcelona
kaszëbsczi: Barcelona
қазақша: Барселона
kernowek: Barcelona
Кыргызча: Барселона
Kiswahili: Barcelona
한국어: 바르셀로나
Kongo: Barcelona
kurdî: Barselona
Ladino: Barselona
Latina: Barcino
latviešu: Barselona
Lëtzebuergesch: Barcelona
лезги: Барселона
lietuvių: Barselona
Limburgs: Barcelona
lingála: Barcelona
Livvinkarjala: Barcelona
lumbaart: Barcelona
magyar: Barcelona
मैथिली: बार्सिलोना
македонски: Барселона
Malagasy: Barselona
Mirandés: Barcelona
മലയാളം: ബാഴ്സലോണ
монгол: Барселон
မြန်မာဘာသာ: ဘာစီလိုနာမြို့
مازِرونی: بارسلون
Na Vosa Vakaviti: Barcelona
नेपाली: बार्सिलोना
Nederlands: Barcelona (Spanje)
Nedersaksies: Barcelona
नेपाल भाषा: बार्सेलोना
Napulitano: Barcellona
нохчийн: Барселона
Nordfriisk: Barcelona
norsk: Barcelona
norsk nynorsk: Barcelona
occitan: Barcelona
олык марий: Барселона
ਪੰਜਾਬੀ: ਬਾਰਸੀਲੋਨਾ
Picard: Barcelona
Piemontèis: Barslon-a
Plattdüütsch: Barcelona
پنجابی: بارسیلونا
polski: Barcelona
português: Barcelona
Qaraqalpaqsha: Barselona
reo tahiti: Barcelona
română: Barcelona
rumantsch: Barcelona
Runa Simi: Barcelona
русский: Барселона
संस्कृतम्: बार्सेलोना
саха тыла: Барселона
Scots: Barcelona
Setswana: Barcelona
shqip: Barcelona
Simple English: Barcelona
slovenčina: Barcelona
slovenščina: Barcelona
ślůnski: Barcelůna
Soomaaliga: Barcelona
کوردی: بارسێلۆنا
Sranantongo: Barcelona
srpskohrvatski / српскохрватски: Barcelona
suomi: Barcelona
svenska: Barcelona
Taqbaylit: Barseluna
татарча/tatarça: Барселона
Tiếng Việt: Barcelona
тоҷикӣ: Барселона
Tsetsêhestâhese: Barcelona
Tshivenda: Barcelona
Türkçe: Barselona
удмурт: Барселона
українська: Барселона
اردو: برشلونہ
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: Barsélona
Vahcuengh: Barcelona
vèneto: Barcełona
vepsän kel’: Barselon
Volapük: Barcelona
Winaray: Barcelona
吴语: 巴塞罗那
მარგალური: ბარსელონა
ייִדיש: בארצעלאנע
Zazaki: Barselona
中文: 巴塞罗那
文言: 巴塞羅那
粵語: 巴薩隆拿
žemaitėška: Barseluona