Аутономне заједнице Шпаније

Аутономна заједница (шп. comunidad autónoma, баск. autonomia erkidegoa, кат. comunitat autònoma, гал. comunidade autónoma) првостепена је политичка и административна подјела Шпаније, створена у складу са шпанским уставом из 1978. године, са циљем гарантовања ограничене аутономије националностима и регионима који чини Шпанију.[1][2][3]

Шпанија није федерација, али јесте високо децентрализована[4][5] унитарна држава.[1] Док суверенитет припада држави у цјелини, која је представљена средишњим институцијама власти, држава је асиметрично деволуирала овлашћења на заједнице, које, заузврат, остварују право на самоуправу у границама утврђеним уставом и њиховим аутономним статутима.[1] Неки научници сматрају такав систем федералним системом који се тако не зове или „федерацијом без федерализма”.[6] Постоји седамнаест (17) аутономних заједница и два (2) аутономна града који се колективно познати као „аутономије”. Оба аутономна града имају право да постану аутономне заједнице, али они никада нису искористили то право. Овај једниствени оквир територијалне администрације познат је као „Држава аутономија”.

Аутономне заједнице су регулисане на основу устава и својим органским законима познатим као Статути аутономије, који садрже све надлежности које преузимају на себе. С обзиром да је деволуција требало да буде асиметричне природе,[7] обим надлежности варира у свакој заједници, али све имају исту парламентарну структуру.[1]

други језици
Bân-lâm-gú: Chū-tī siā-lí
беларуская (тарашкевіца)‎: Аўтаномныя супольнасьці Гішпаніі
oʻzbekcha/ўзбекча: Ispaniya avtonomiyalari
srpskohrvatski / српскохрватски: Španske autonomne pokrajine
West-Vlams: Regio (Spanje)