Атинска куга 430. п. н. е.

Атинска куга
Akropolis by Leo von Klenze.jpg
Акропољ, пренасељен и под опсадом Спартанаца био је центар епидемије
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностИнфектологија
Епидемиологија

Атинска куга усвојен је назив за епидемију ове заразне болести која је избила године 430. п. н. е., у периоду друге године Пелопонеског рата, у граду-држави Атини у старој Грчкој, док је град био под опсадом Спартанаца. Сматра се да је епидемија прво избила у луци Пиреј у Атини, која је била главни улаз за довоз залиха хране и других потрепштина. Куга је потом захватила Далмацију Рим и друге регионе источног Медитерана, и два пута се враћала 429. п. н. е. и у зиму 427/426. п. н. е.

Према проценама историчара медицине, од ове болести преминула је око трећина становника града и околине. Атинску кугу део историчара користи за означавање периода завршетка Златног доба Атине, јер кугу сматрала разлогом који је довео до тога да Атина изгуби не само пелопонески рат, већ и утицај на овом простору као доминантне силе међу грчким полисима.[1]

Међу жртвама ове пошасти био је много важних атинских грађана, међу којима и државника Перикле (заједно са члановима своје породице). Један од Атињана који је боловао, али и оздравио, био је и Тукидид, који је у делу Историја Пелопонеског рата оставио детаљан опис болести и њених последица по целокупно атинско друштво и Грчку у целини.[2][3]

У време епидемије Хипократ је био један од лекара који је у граду Атини дао значајан допринос у лечењу оболелих од куге.

С данашњим медицинским знањем и описима епидемије, лако се може закључити да она није имала везе са кугом.[4] Каснија истраживања ДНК зубне пулпе доказала су да је Атинску кугу ипак проузроковала тифусна салмонела (Salmonella enterica typhy).[5][6]

други језици
español: Plaga de Atenas
français: Peste d'Athènes
italiano: Peste di Atene
português: Peste de Atenas
Simple English: Plague of Athens
srpskohrvatski / српскохрватски: Atenska kuga