Армија

Стандардни НАТО симбол за армију

Армија (потиче од латинског armata, што у преводу значи „чин наоружавања“) представља стратегијско-оперативну групацију копнене војске (или ратног ваздухопловства) променљивог састава. Најчешће се састоји од неколико корпуса, дивизија, самосталних бригада, пукова, батаљона (дивизиона) и других јединица, а може имати и здружене оперативно-тактичке саставе.

Увођење ракетно-нуклеарног оружја, а посебно масовно увођење моторних возила (првенствено гусеничара) повећали су ударну моћ и покретљивост савремених армија. Армије већине развијених земаља су веома снажне здружене формације, опремљене различитим врстама ракета оперативно-тактичке намене, великим бројем оклопних, артиљеријских и артиљеријско-ракетних јединица противваздушне одбране и других јединица родова и служби. Савремене армије састоје се од корпуса, самосталних дивизија и других јединица или само од дивизија, бригада и других јединица. Потпуно су моторизоване и оспособљене за дејства у условима савременог ратовања.

Као највиша оперативна јединица копнене војске армија се први пут помиње у француским револуционарним ратовима крајем XVIII века. У Првом светском рату армије су у готово свим земљама задржане као највише оперативно-стратегијске формације. У грађанском рату у Русији створене су прве коњичке армије. Током Другог светског рата армије су задржале обележја основних оперативних јединица, које су дејствовале у оквиру групе армија, фронта или самостално. Тада се први пут појављују и тенковске, оклопне, механизоване, ваздухопловне, ваздушно-десантне, поморско-десантне и армије противваздушне одбране.

На просторима бивше Југославије, током балканских ратова 1912-13. и у Првом светском рату 1914-18. године Краљевина Србија имала је три армије. Године 1919. војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије подељена је у четири армијске и 16 дивизијских области. Пред почетак Априлског рата 1941. године краљевска војска била је подељена у шест армијских области. У Народноослободилачком рату почетком 1945. године створене су четири армије Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ). Од краја 1947. године, расформиравањем армија, Југословенска армија, а од 1951. године Југословенска народна армија била је подељена у пет војних области. После 1992. године, државна територија је била подељена у 3 армијске области које су остале и за време Србије и Црне Горе. Армијске области су укинуте 2006. године након оцепљена Црне Горе.

Армијом се називају и оружане снаге у целини или копнена војска неке земље.

  • Спољашње везе

Спољашње везе

други језици
Afrikaans: Leër
العربية: جيش
aragonés: Exercito
مصرى: جيش
asturianu: Exércitu
azərbaycanca: Quru qoşunları
Bahasa Indonesia: Angkatan darat
Bahasa Melayu: Tentera darat
Bân-lâm-gú: Lio̍k-kun
Basa Jawa: Angkatan Dharat
беларуская: Армія
беларуская (тарашкевіца)‎: Армія
Boarisch: Heea
bosanski: Kopnena vojska
brezhoneg: Tirlu
català: Exèrcit
Chamoru: Militåt
chiShona: Mawuto ehondo
Cymraeg: Byddin
Чӑвашла: Çар
čeština: Armáda
dansk: Hær
Deitsch: Armee
Deutsch: Heer
eesti: Armee
Ελληνικά: Στρατός
English: Army
эрзянь: Ушмо
español: Ejército
Esperanto: Armeo
euskara: Armada
français: Armée de terre
Frysk: Lânmacht
Gàidhlig: Arm
galego: Exército
עברית: צבא יבשה
हिन्दी: थलसेना
hrvatski: Kopnena vojska
Ido: Armeo
íslenska: Landher
italiano: Esercito
日本語: 陸軍
қазақша: Армия
Kiswahili: Jeshi la ardhi
ಕನ್ನಡ: ಸೈನ್ಯ
한국어: 육군
Kreyòl ayisyen: Lame
kurdî: Artêş
Latina: Exercitus
Malagasy: Tafika
Mirandés: Eisército
മലയാളം: പട്ടാളം
монгол: Арми
नेपाल भाषा: सेना
нохчийн: Эскар
norsk: Hær
norsk nynorsk: Hær
português: Exército
Runa Simi: Awqaq suyu
саха тыла: Аармыйа
Scots: Airmy
shqip: Ushtria
sicilianu: Asèrcitu
Simple English: Army
slovenčina: Pozemné vojsko
slovenščina: Vojska
کوردی: سپا
srpskohrvatski / српскохрватски: Kopnena vojska
suomi: Maavoimat
svenska: Armé
தமிழ்: தரைப்படை
Tagalog: Hukbong-kati
татарча/tatarça: Армия
Tiếng Việt: Lục quân
тоҷикӣ: Армия
Türkçe: Ordu (askeriye)
українська: Сухопутні війська
吴语: 陆军
მარგალური: ოსქირონე ჯარეფი
Zazaki: Ordi
中文: 陆军
粵語: 陸軍