Арапски језик

арапски језик
العَرَبِية – тр. al-ʻarabiyyah
عربي ,عربى – тр. arabī
Arabic albayancalligraphy.svg
Изговор/alˌʕaraˈbiːja/
Говори се у25 држава
РегионУглавном арапски свет блиског истока и северна африка.
Литургијски језик Ислама.
Број говорника
280 милиона матерњи језик у свим дијалектима и 250 милиона нематерњих говорника[1] (недостаје датум)
афро-азијски
  • семитски
    • централно-семитски
      • јужни централно-семитски
        • арапски језик
арапско писмо, сиријски алфабет, бенгалско писмо
Званични статус
Службени језик у

 Уједињене нације
 Афричка унија
 Арапска лига
Flag of Organisation of Islamic Cooperation.svg Организација исламске конференције

Службени језик 25 држава:

 Алжир
 Бахреин
 Комори
 Чад
 Џибути
 Египат
 Еритреја
 Ирак
 Израел
 Јордан
 Кувајт
 Либан
 Либија
 Мауританија
 Мароко
 Оман
 Палестина
 Катар
 Западна Сахара
 Саудијска Арабија
 Сомалија
 Судан
 Сирија
 Тунис
 Уједињени Арапски Емирати
 Јемен
РегулишеЕгипат: Академија Арапског Језика
Језички кодови
ISO 639-1ar
ISO 639-2ara
ISO 639-3ara
Распрострањеност арапског језика:
  Државе у којима је национални језик
  Државе у којима је службени језик
  Државе у којима је регионални/мањински језик

Арапски језик (арапски: العَرَبِيةтр. al-ʻarabiyyah или عربي ,عربى – тр. ʻarabī) припада семитској групи језика заједно са арамејским, хебрејским и феничанским језиком. Арапским језиком се говори од 6. века нове ере, када се успостављањем ислама на територији Арабијског полуострва, спровела његова стандардизација. Књижевни језик се зове савременим стандрадни арапски или књижевни арапски језик. Данас је то једини званични облик, који се користи у писању званичних докумената и у формалним приликама попут наставних предавања или емисија вести и он је једини писани облик арапског језика који се није мењао од 7. века нове ере, од када је њиме записана света књига ислама, Куран. Стандардни арапски језик је конзервативнији и очуванији облик од осталих варијетета који се користе у говорној комуникацији, те је језичка раслојеност - диглосија изузетно распрострањена у арапском говорном подручју.

Неки од ових говорних варијетета су међусобно неразумљиви, а сви дијалекти заједно представљају скуп социолингвистичких варијетета, што значи да се лингвистички они могу сматрати засебним језицима, али се обично групишу заједно као јединствени језик из верских и политичких разлога.[2] Ако би се посматрали као засебни језици, било би тешко утврдити о колико је језика реч, из разлога што се језичке и дијалекатске границе не могу јасно повући. Ако би се посматрао као јединствени арапски језик, њиме данас говори око 442 милиона становника[3] (којима је он матерњи језик), а ако би се посматрали дијалекти, египатски варијетет арапског језика броји око 90 милиона говорника, што је већи број говорника од било ког другог семитског језика.[4]

Арапски језик је 11. најкоришћенији језик у Сједињеним Америчким Државама.[5]

Савремени писани језик потиче од језика Курана, познатији још као класични арапски или курански арапски језик. Широко је коришћен у школама, на универзитетима, користи се на радним местима, у владама и медијима - овај варијетет се користи као званични језик у 26 земаља и литургијски је језик ислама. Сва граматичка правила су изведена управо из свете књиге ислама, међутим, одређене граматичке конструкције су изашле из свакодневне говорне употребе и замењене су новим, модернијим, које се полако уводе у писани језик.

Арапски језик је утицао и на друге језике који су прихватили ислам, попут персијског, турског, бенгали, сомали, свахили, босански, казахстански, бенгалски, хинди, урду, малајски и хауса. Током средњег века, књижевни арапски језик је био главни носилац културе у Европи, а посебно у области науке, математике и филозофије. Као резултат тога, многи европски језици у себи садрже велики број позајмљеница из арапског језика. Његов утицај, у домену граматике и лексикологије је видљив у многим романским језицима, посебно у шпанском, португалском, сицилијанском и каталонском језику, захваљујући близини арапске и хришћанске цивилизације и њихових међусобних доддира, као и 900. година арапске културе на Иберијском полуострву, које је у арапском језику названо Ал-Андалуз.

У арапском језику постоје и речи других језика, попут хебрејског, грчког, персијског, као и сиријачког језика у раном периоду, у средњем веку, осетан је утицај турског језика, и краткотрајни утицај европских језика, француског и енглеског у модерном периоду.

други језици
Acèh: Bahsa Arab
адыгабзэ: Арапыбзэ
Адыгэбзэ: Хьэрыпыбзэ
Afrikaans: Arabies
Alemannisch: Arabische Sprache
አማርኛ: ዓረብኛ
Ænglisc: Arabisc sprǣc
Аҧсшәа: Араҧ бызшәа
العربية: لغة عربية
aragonés: Idioma arabe
arpetan: Arabo
مصرى: لغه عربى
অসমীয়া: আৰবী ভাষা
asturianu: Árabe
Avañe'ẽ: Áraveñe'ẽ
azərbaycanca: Ərəb dili
تۆرکجه: عرب دیلی
Bahasa Banjar: Bahasa Arap
Bahasa Indonesia: Bahasa Arab
Bahasa Melayu: Bahasa Arab
български: Арабски език
Bân-lâm-gú: A-la-pek-gí
Basa Banyumasan: Basa Arab
Basa Jawa: Basa Arab
Basa Sunda: Basa Arab
башҡортса: Ғәрәп теле
беларуская: Арабская мова
беларуская (тарашкевіца)‎: Арабская мова
Bikol Central: Tataramon na Arabe
বাংলা: আরবি ভাষা
བོད་ཡིག: ཨ་རབ་སྐད།
bosanski: Arapski jezik
brezhoneg: Arabeg
буряад: Араб хэлэн
català: Àrab
Cebuano: Inarabigo
Chi-Chewa: Chiarabu
Cymraeg: Arabeg
Чӑвашла: Арап чĕлхи
čeština: Arabština
davvisámegiella: Arábagiella
Diné bizaad: Ásáí Bizaad
dolnoserbski: Arabska rěc
ދިވެހިބަސް: ޢަރަބި
Ελληνικά: Αραβική γλώσσα
emiliàn e rumagnòl: Areb
English: Arabic
español: Idioma árabe
Esperanto: Araba lingvo
estremeñu: Luenga árabi
euskara: Arabiera
فارسی: زبان عربی
Fiji Hindi: Arbii bhasa
føroyskt: Arabiskt mál
français: Arabe
Frysk: Arabysk
Gaeilge: An Araibis
Gaelg: Arabish
Gagauz: Arab dili
Gàidhlig: Arabais
贛語: 阿拉伯語
ગુજરાતી: અરબી ભાષા
Hausa: Larabci
客家語/Hak-kâ-ngî: Â-lâ-pak-ngî
עברית: ערבית
हिन्दी: अरबी भाषा
hornjoserbsce: Arabšćina
hrvatski: Arapski jezik
հայերեն: Արաբերեն
interlingua: Lingua arabe
ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ/inuktitut: ᐊᕋᕕ
íslenska: Arabíska
italiano: Lingua araba
日本語: アラビア語
ქართული: არაბული ენა
kalaallisut: Arabiamiutut
къарачай-малкъар: Араб тил
қазақша: Араб тілі
kernowek: Arabek
Kinyarwanda: Icyarabu
Кыргызча: Араб тили
Kiswahili: Kiarabu
ភាសាខ្មែរ: ភាសាអារ៉ាប់
한국어: 아랍어
коми: Араб кыв
Kongo: Kilabu
Kreyòl ayisyen: Lang arab
कॉशुर / کٲشُر: عَربی زَبان
лакку: Аьраб маз
latviešu: Arābu valoda
Lëtzebuergesch: Arabesch
лезги: Араб чIал
lietuvių: Arabų kalba
Limburgs: Arabisch
lingála: Liarabi
lumbaart: Lengua araba
magyar: Arab nyelv
मैथिली: अरबी भाषा
македонски: Арапски јазик
Malagasy: Fiteny arabo
Māori: Reo Ārapi
Baso Minangkabau: Bahaso Arab
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Ā-lá-báik-ngṳ̄
മലയാളം: അറബി ഭാഷ
мокшень: Арабонь кяль
монгол: Араб хэл
मराठी: अरबी भाषा
မြန်မာဘာသာ: အာရပ်ဘာသာစကား
مازِرونی: عربی
नेपाली: अरबी भाषा
Nederlands: Arabisch
Nedersaksies: Arabies
नेपाल भाषा: अरबी भाषा
Nordfriisk: Araabisk spriak
Norfuk / Pitkern: Erabek
norsk: Arabisk
norsk nynorsk: Arabisk
Nouormand: Arabe
Novial: Arabum
occitan: Arabi
Oromoo: Afaan Arabaa
oʻzbekcha/ўзбекча: Arab tili
ਪੰਜਾਬੀ: ਅਰਬੀ ਭਾਸ਼ਾ
Papiamentu: Arabiko
Перем Коми: Араб кыв
Picard: Arabe
Piemontèis: Lenga aràbica
Plattdüütsch: Araabsche Spraak
پنجابی: عربی
português: Língua árabe
پښتو: عربي ژبه
Qaraqalpaqsha: Arab tili
qırımtatarca: Arap tili
Ripoarisch: Arabische Sprooch
română: Limba arabă
Runa Simi: Arawiya simi
русиньскый: Арабскый язык
संस्कृतम्: अरबीभाषा
саха тыла: Арааб тыла
Scots: Arabic
sicilianu: Lingua àrabba
Simple English: Arabic language
slovenčina: Arabčina
slovenščina: Arabščina
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ: Аравьскъ ѩꙁꙑкъ
ślůnski: Arabsko godka
Soomaaliga: Carabi
srpskohrvatski / српскохрватски: Arapski jezik
svenska: Arabiska
தமிழ்: அரபு மொழி
Tagalog: Wikang Arabe
Taqbaylit: Taɛṛabt
татарча/tatarça: Гарәп теле
తెలుగు: అరబ్బీ భాష
Tiếng Việt: Tiếng Ả Rập
Türkçe: Arapça
Türkmençe: Arap dili
удмурт: Араб кыл
українська: Арабська мова
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: ئەرەب تىلى
vepsän kel’: Araban kel'
Volapük: Larabänapük
West-Vlams: Aroabiesche toale
Winaray: Inarabo
吴语: 阿拉伯语
მარგალური: არაბული ნინა
ייִדיש: אראביש
Zazaki: Erebki
中文: 阿拉伯语
文言: 阿拉伯語
粵語: 阿拉伯文
žemaitėška: Arabu kalba
ГӀалгӀай: Iарбий мотт
Lingua Franca Nova: Arabi (lingua)