Арапски језик

арапски језик
العَرَبِية – тр. al-ʻarabiyyah
عربي ,عربى – тр. arabī
Arabic albayancalligraphy.svg
Изговор/alˌʕaraˈbiːja/
Говори се у25 држава
РегионУглавном арапски свет блиског истока и северна африка.
Литургијски језик Ислама.
Број говорника
280 милиона матерњи језик у свим дијалектима и 250 милиона нематерњих говорника[1] (недостаје датум)
афро-азијски
  • семитски
    • централно-семитски
      • јужни централно-семитски
        • арапски језик
арапско писмо, сиријски алфабет, бенгалско писмо
Званични статус
Службени језик у

 Уједињене нације
 Афричка унија
 Арапска лига
Организација исламске конференције Организација исламске конференције

Службени језик 25 држава:

 Алжир
 Бахреин
 Комори
 Чад
 Џибути
 Египат
 Еритреја
 Ирак
 Израел
 Јордан
 Кувајт
 Либан
 Либија
 Мауританија
 Мароко
 Оман
 Палестина
 Катар
 Западна Сахара
 Саудијска Арабија
 Сомалија
 Судан
 Сирија
 Тунис
 Уједињени Арапски Емирати
 Јемен
РегулишеЕгипат: Академија Арапског Језика
Језички кодови
ISO 639-1ar
ISO 639-2ara
ISO 639-3ara
Распрострањеност арапског језика:
  Државе у којима је национални језик
  Државе у којима је службени језик
  Државе у којима је регионални/мањински језик

'Арапски језик (арап. العَرَبِيةтр. al-ʻarabiyyah или عربي ,عربى – тр. ʻarabī) припада семитској групи језика заједно са арамејским, хебрејским и феничанским језиком. Арапским језиком се говори од 6. века нове ере, када се успостављањем ислама на територији Арабијског полуострва, спровела његова стандардизација. Књижевни језик се зове савременим стандрадни арапски или књижевни арапски језик. Данас је то једини званични облик, који се користи у писању званичних докумената и у формалним приликама попут наставних предавања или емисија вести и он је једини писани облик арапског језика који се није мењао од 7. века нове ере, од када је њиме записана света књига ислама, Куран. Стандардни арапски језик је конзервативнији и очуванији облик од осталих варијетета који се користе у говорној комуникацији, те је језичка раслојеност - диглосија изузетно распрострањена у арапском говорном подручју.

Неки од ових говорних варијетета су међусобно неразумљиви, а сви дијалекти заједно представљају скуп социолингвистичких варијетета, што значи да се лингвистички они могу сматрати засебним језицима, али се обично групишу заједно као јединствени језик из верских и политичких разлога.[2] Ако би се посматрали као засебни језици, било би тешко утврдити о колико је језика реч, из разлога што се језичке и дијалекатске границе не могу јасно повући. Ако би се посматрао као јединствени арапски језик, њиме данас говори око 442 милиона становника[3] (којима је он матерњи језик), а ако би се посматрали дијалекти, египатски варијетет арапског језика броји око 90 милиона говорника, што је већи број говорника од било ког другог семитског језика.[4]

Арапски језик је 11. најкоришћенији језик у Сједињеним Америчким Државама.[5]

Савремени писани језик потиче од језика Курана, познатији још као класични арапски или курански арапски језик. Широко је коришћен у школама, на универзитетима, користи се на радним местима, у владама и медијима - овај варијетет се користи као званични језик у 26 земаља и литургијски је језик ислама. Сва граматичка правила су изведена управо из свете књиге ислама, међутим, одређене граматичке конструкције су изашле из свакодневне говорне употребе и замењене су новим, модернијим, које се полако уводе у писани језик.

Арапски језик је утицао и на друге језике који су прихватили ислам, попут персијског, турског, бенгали, сомали, свахили, босански, казахстански, бенгалски, хинди, урду, малајски и хауса. Током средњег века, књижевни арапски језик је био главни носилац културе у Европи, а посебно у области науке, математике и филозофије. Као резултат тога, многи европски језици у себи садрже велики број позајмљеница из арапског језика. Његов утицај, у домену граматике и лексикологије је видљив у многим романским језицима, посебно у шпанском, португалском, сицилијанском и каталонском језику, захваљујући близини арапске и хришћанске цивилизације и њихових међусобних доддира, као и 900. година арапске културе на Иберијском полуострву, које је у арапском језику названо Ал-Андалуз.

У арапском језику постоје и речи других језика, попут хебрејског, грчког, персијског, као и сиријачког језика у раном периоду, у средњем веку, осетан је утицај турског језика, и краткотрајни утицај европских језика, француског и енглеског у модерном периоду.

Класични (стандардни, модерни) и дијалекатски (колоквијални) арапски језик

Под појмом арапски језик подразумевамо класични, стандардни или модерни арапски језик као и све његове дијалекте и варијетете. Класични арапски језик је језик Курана који се користио од периода настанка ислама, па све до абасидског калифата као језик последњег исламског царства. Теоријски се класични арапски језик сматра нормативним, на основу граматичких и синтаксичких норми које су преписане од стране класичних граматичара, попут Сибавије (Sibawayah), и речника дефинисаног у класичним речницима. У пракси, савремени аутори ретко пишу строго класичним арапским језиком, већ пишу средњим варијететом који се одликује нормама стандардног арапског језика али се у њему могу пронаћи и речи које се користе искључиво у дијалекту и усменој комуникацији. Књижевни или стандардни арапски језик (الفصحى - al fuṣḥá) је језик изведен из Курана и данас се користи у свим званичним ситуацијама: у школској/универзитетској настави, медијима, правним споровима, писању докумената итд.

Неке од разлика између стандардног и говорног језичког варијетета :

  • Одређене граматичке конструкције стандардног арапског језика немају свој еквивалент у сваком говорном дијалекту, нпр. стање енергетика (облик који постоји у свим семитским језицима и користи се када говорник жели нешто посебно да нагласи нпр. yaktubanna يَكتُبَنَّ - он свакако пише) се не користи у говорној употереби.
  • Ни један говорни варијетет не разликује падежни систем. Као резултат тога, падежи се убацују само у случајевима где су неопходни. Арапско писмо не разликује падежне наставке као у осталим језицима, они се бележе као вокали на крају речи који се врло често избацују у писању, тако да се њихов недостатак не примећује као у осталим језицима. Као резултат тога, изворни говорници врло често се не могу служити падежним наставцима неспремни, те захтевају одређену припрему.
  • У стандардном варијетету, ред речи у реченици је ВСО(VSO), где се реченица започиње предикатом којег следи субјекат и на крају објекат врвршења радње. У говорном облику, ред речи у реченици није устаљен.
  • Систем бројева у арапском језику је изузетно комплексан и сложен и захтева придржавање одрежених правила у слагању бројева и именица и поштовање правила антиполаритета. Говорни варијетет то не познаје, те се конструкције стварају на основу осећаја и без неког одређеног правила.

Стандардни арапски језик користи велики број речи из класичног језика, језика Курана (нпр. ذهب - dhahaba, ићи), које није у великој употреби у говорним варијететима. У случају да за једну реч постоји неколико синонима у стандардном језику, говорни варијетети увек користе оне облике који су ближи и лакши за свакодневну употребу. Са друге стране, стандардни арапски језик је позајмио велики број термина и израза који нису постојали у време настанка Свете књиге ислама [6]. Неке речи су позајмљене из других језика, услед утицаја других култура. Речи које су позајмљене у модерном периоду попут речи فيلم fīlm - филм или دموقراطية dimūqrāṭīyah - демократија, су директно убачене у арапски језик, али су правописно прилагођене потребама арапског писма. Међутим, данашње тежње су да се избегну директне позајмице из других језика, и да се позајми само логика стварања речи попут: farʻ што значи грана и користи се у ситуацијама када се мисли на огранак неке фирме или организације, и реч jināḥ - крило, од логике крило авиона, што опет представља крило неке зграде, авиона итд. Такође се и приступа стварању нових речи, за потребе модерног друштва, те је присутан и велики број кованица. Такође се настоји да се поново убаце у употребу речи које су испале из употребе услед утицаја европске културе попут речи هاتف, hātif - телефон, или невидљиви позивник у суфистилкој логици, и реч جريدة, jarīdah - новине.

Колоквијални или дијалекатски арапски језик се односи на бројне националне и регионалне варијетете који чине свакодневни говорни језик. Колоквијални арапски језик има многе дијалекатске варијанте, које су у неким случајевима толико различити да их неки лингвисти класификују као засебне језике.[7] Скоро у свим случајевима, варијетети нису записани, они се користе искључиво у усменој комуникацији, попут комуникације у емисијама и ТВ серијама.[8] Једини варијетет арапског језика који се издвојио као засебни језик је малтешки језик, који се говори на римокатоличкој Малти и писан је латиницом. Развио се од ранијег облика арапског језика и под утицајем сицилијанског језика који у себи садржи велики број арапских речи, као и утицаја европских језика, данас он није разумљив арпским изворним говорницима, али се разумеју поједине речи и облици, тако да га лингвисти класификују као засебни језик а не као варијетет арапског језика. На исти начин, алжирски дијалекат је као француска колонија био писан латиницом и назван дарија (darija).

Застава Арапске лиге, која се често користи и као застава арапског језика.
Застава која се често користи као застава арапског језика.

И у време Пророка Мухамеда, постојали су различити облици говорног арапског језика. Говорио је дијалектом Меке (западни део Арабијског полуострва), који се касније издигао изнад осталих дијалекатских варијетета и постао „одабрани” језик којим је написан Куран. У то време, језик источног Арабијског полуострва се сматрао најпрестижнијим у то време, тако да је мекански дијалекат полако нагињао ка фонологији источног дела полуострва. Разлике између дијалеката су само последица комплексности у писању арапским писмом, а посебно писање гласа хамзе (hamzah), који је сачуван у источним дијалектима али је изгубљен у западним, као и писање алиф максуре/сломљеног алифа (ألف مكسورة) који представља звук који је очуван у западним дијалектима и припојен источним дијалектима.

други језици
Acèh: Bahsa Arab
адыгабзэ: Арапыбзэ
Адыгэбзэ: Хьэрыпыбзэ
Afrikaans: Arabies
Alemannisch: Arabische Sprache
አማርኛ: ዓረብኛ
Ænglisc: Arabisc sprǣc
Аҧсшәа: Араҧ бызшәа
العربية: لغة عربية
aragonés: Idioma arabe
arpetan: Arabo
مصرى: لغه عربى
অসমীয়া: আৰবী ভাষা
asturianu: Árabe
Avañe'ẽ: Áraveñe'ẽ
azərbaycanca: Ərəb dili
تۆرکجه: عرب دیلی
Bahasa Banjar: Bahasa Arap
Bahasa Indonesia: Bahasa Arab
Bahasa Melayu: Bahasa Arab
български: Арабски език
Bân-lâm-gú: A-la-pek-gí
Basa Banyumasan: Basa Arab
Basa Jawa: Basa Arab
Basa Sunda: Basa Arab
башҡортса: Ғәрәп теле
беларуская: Арабская мова
беларуская (тарашкевіца)‎: Арабская мова
Bikol Central: Tataramon na Arabe
বাংলা: আরবি ভাষা
བོད་ཡིག: ཨ་རབ་སྐད།
bosanski: Arapski jezik
brezhoneg: Arabeg
буряад: Араб хэлэн
català: Àrab
Cebuano: Inarabigo
Chi-Chewa: Chiarabu
Cymraeg: Arabeg
Чӑвашла: Арап чĕлхи
čeština: Arabština
davvisámegiella: Arábagiella
Diné bizaad: Ásáí Bizaad
dolnoserbski: Arabska rěc
ދިވެހިބަސް: ޢަރަބި
Ελληνικά: Αραβική γλώσσα
emiliàn e rumagnòl: Areb
English: Arabic
español: Idioma árabe
Esperanto: Araba lingvo
estremeñu: Luenga árabi
euskara: Arabiera
فارسی: زبان عربی
Fiji Hindi: Arbii bhasa
føroyskt: Arabiskt mál
français: Arabe
Frysk: Arabysk
Gaeilge: An Araibis
Gaelg: Arabish
Gagauz: Arab dili
Gàidhlig: Arabais
贛語: 阿拉伯語
ગુજરાતી: અરબી ભાષા
Hausa: Larabci
客家語/Hak-kâ-ngî: Â-lâ-pak-ngî
עברית: ערבית
हिन्दी: अरबी भाषा
hornjoserbsce: Arabšćina
hrvatski: Arapski jezik
Հայերեն: Արաբերեն
interlingua: Lingua arabe
ᐃᓄᒃᑎᑐᑦ/inuktitut: ᐊᕋᕕ
íslenska: Arabíska
italiano: Lingua araba
日本語: アラビア語
ქართული: არაბული ენა
kalaallisut: Arabiamiutut
къарачай-малкъар: Араб тил
қазақша: Араб тілі
kernowek: Arabek
Kinyarwanda: Icyarabu
Кыргызча: Арап тили
Kiswahili: Kiarabu
ភាសាខ្មែរ: ភាសាអារ៉ាប់
한국어: 아랍어
коми: Араб кыв
Kongo: Kilabu
Kreyòl ayisyen: Lang arab
कॉशुर / کٲشُر: عَربی زَبان
лакку: Аьраб маз
latviešu: Arābu valoda
Lëtzebuergesch: Arabesch
лезги: Араб чIал
lietuvių: Arabų kalba
Limburgs: Arabisch
lingála: Liarabi
lumbaart: Lengua araba
magyar: Arab nyelv
मैथिली: अरबी भाषा
македонски: Арапски јазик
Malagasy: Fiteny arabo
Māori: Reo Ārapi
Baso Minangkabau: Bahaso Arab
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Ā-lá-báik-ngṳ̄
മലയാളം: അറബി ഭാഷ
мокшень: Арабонь кяль
монгол: Араб хэл
मराठी: अरबी भाषा
မြန်မာဘာသာ: အာရပ်ဘာသာစကား
مازِرونی: عربی
नेपाली: अरबी भाषा
Nederlands: Arabisch
Nedersaksies: Arabies
नेपाल भाषा: अरबी भाषा
Nordfriisk: Araabisk
Norfuk / Pitkern: Erabek
norsk: Arabisk
norsk nynorsk: Arabisk
Nouormand: Arabe
Novial: Arabum
occitan: Arabi
Oromoo: Afaan Arabaa
oʻzbekcha/ўзбекча: Arab tili
ਪੰਜਾਬੀ: ਅਰਬੀ ਭਾਸ਼ਾ
Papiamentu: Arabiko
Перем Коми: Араб кыв
Picard: Arabe
Piemontèis: Lenga aràbica
Plattdüütsch: Araabsche Spraak
پنجابی: عربی
português: Língua árabe
پښتو: عربي ژبه
Qaraqalpaqsha: Arab tili
qırımtatarca: Arap tili
Ripoarisch: Arabische Sprooch
română: Limba arabă
Runa Simi: Arawiya simi
русиньскый: Арабскый язык
संस्कृतम्: अरबीभाषा
саха тыла: Арааб тыла
Scots: Arabic
sicilianu: Lingua àrabba
Simple English: Arabic language
slovenčina: Arabčina
slovenščina: Arabščina
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ: Аравьскъ ѩꙁꙑкъ
ślůnski: Arabsko godka
Soomaaliga: Carabi
srpskohrvatski / српскохрватски: Arapski jezik
svenska: Arabiska
தமிழ்: அரபு மொழி
Tagalog: Wikang Arabe
Taqbaylit: Taɛṛabt
татарча/tatarça: Гарәп теле
తెలుగు: అరబ్బీ భాష
Tiếng Việt: Tiếng Ả Rập
Türkçe: Arapça
Türkmençe: Arap dili
удмурт: Араб кыл
українська: Арабська мова
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: ئەرەب تىلى
vepsän kel’: Araban kel'
Volapük: Larabänapük
West-Vlams: Aroabiesche toale
Winaray: Inarabo
吴语: 阿拉伯语
მარგალური: არაბული ნინა
ייִדיש: אראביש
Zazaki: Erebki
中文: 阿拉伯语
文言: 阿拉伯語
粵語: 阿拉伯文
žemaitėška: Arabu kalba
ГӀалгӀай: Iарбий мотт
Lingua Franca Nova: Arabi (lingua)