Антихитлеровска коалиција

Промјене у територији коју су контролисали Савезници и Силе Осовине у току рата
  Савезници у Другом свјетском рату прије Напада на Перл Харбор, укључујући колоније и окупиране земље
  Земље савезници, које су се укључиле у рат послије јапанског напада на Перл Харбор
  Силе Осовине и њихове колоније
  Неутралне земље

Антихитлеровска коалиција или Савезници биле су земље удружене у борби против Сила Осовине у току Другог свјетског рата.

Предратна савезништва

Савез држава који ће се супротставити силама Осовине је своје извориште имао у двјема преживјелим чланицама Антанте из Првог свјетског ратаУједињеном Краљевству и Француској. Трећи члан оригиналне Антанте — Русија — након Октобарске револуције трансформирао се у дипломатски изоловани и испочетка према Антанти изузетно непријатељски расположен Совјетски Савез. САД, који се Антанти прикључио 1917. године и био једном од четири велике силе на Версајској мировној конференцији, врло брзо је одлучио због изолационизма напустити све војне и политичке савезе. Италија — такође призната као једна од сила побједница, поступно се почела дистанцирати од својих савезника, поготово пошто је 1922. на њено чело дошао фашистички режим на челу с Бенитом Мусолинијем.

Распаду ратног савезништва је битно допринијело увјерење да је Њемачка тако темељно поражена да у блиској будућности неће представљати опасност по свјетски мир и сигурност ратних побједника, као и увјерење да ће новостворена Лига народа својим дипломатским механизмима успјешно спријечити избијање нових криза и ратова, учинивши тако некадашње војне и политичке савезе непотребним. С друге стране, 1920-их се почело јављати све веће разилажење међу Уједињеним Краљевством и Француском, с обзиром да су Британци у складу с традиционалном политиком сјајне изолације држали и начела равнотеже сила да Француска као континентална сила не смије доминирати Европом. Француска се, пак, због постојања границе с Њемачком, настојала осигурати с појачаним утицајем на њемачке источне сусједе и стварањем војних аранжмана и савеза од којих је најпознатија Мала Антанта.

УК и Француска су своја неслагања наставили и након доласка Адолфа Хитлера на власт у Њемачкој, при чему су британске владе настојале нови нацистички режим одобровољити политиком уступака, док је Француска била нешто активнија, па је почетком 1930-их настојала као свог савезника придобити Совјетски Савез.

Савез УК и Француске је поновно почео јачати тек с Другим италијанско-абисинским ратом, кога су обје државе схватиле као почетак настојања Италије да се прошири на рачун њихових колонијалних империја. Мусолинијев режим се, пак, почео повезивати с Њемачком, па је тако 1936. створен зачетак Сила Осовине.

Покушаји британских и француских дипломата да у свој савез укључе друге државе у Европи нису уродили плодом. Несугласице између Пољске и Чехословачке с једне, те Пољске и Совјетског Савеза с друге стране, спријечиле су стварање јединственог фронта који би се супротставио Хитлеровој политици за вријеме Судетске кризе 1938. године.

Да ће савез морати да уђе у рат постало је јасно пошто је у прољеће 1939. године Хитлер погазио Минхенски споразум и окупирао, а потом раскомадао Чехословачку. Убрзо након тога, као и италијанске окупације Албаније, западне силе су реаговале давањем гаранција о независности Пољске, Румуније и Грчке. Од свих тих земаља је, међутим, једино Пољска то искористила — да уђе у формални војни савез с Британијом и Француском; тако су 3. септембра 1939. три поменуте државе биле једине важније чланице Савезника у Другом свјетском рату.

други језици
Bahasa Melayu: Pihak Berikat
Esperanto: Aliancanoj
hrvatski: Saveznici
oʻzbekcha/ўзбекча: Birlashgan millatlar
Pälzisch: Alliierte
Simple English: Allies of World War II
srpskohrvatski / српскохрватски: Savezničke sile u Drugom svjetskom ratu
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: ئىتتىپاقداش دۆلەتلەر