Анархизам

Анархизам (грчки: anarkhos – без владара) је идеологија и филозофија друштва заснованог на слободи коју не ограничава власт. Анархисти се противе сваком ауторитету и сили и залажу се за апсолутну слободу појединца и самоорганзованих група.[1][2][3][4] Као организован покрет, анархизам се први пут јавља после француске револуције. Први који је себе окарактерисао као анархисту, био је Пјер Жозеф Прудон у 19. веку.

Медији често представљају анархисте као опасне и насилне људе. Ова предрасуда је производ државне пропаганде, пре свега зато што се анархизам залаже за мир и слободу. Многе раднице и радници, научници, познати умјетници, књижевници и музичари су кроз своја дјела пропагирали анархизам.

Анархисти се противе сваком ауторитету и сили и залажу се за апсолутну слободу личности, мада неколико аутора специфичније дефинише да се они залажу за институције базиране на одсуству хијерархије које су слободне асоцијације.[5][6][7][8] Анархизам сматра државу непожељном, сувишном и штетном.[9][10] Главни став анархизма је да држава кроз своје репресивне органе власти (суд, полиција, војска) доноси више зла него добра и да државу треба укинути. Као организован покрет се први пут јавља после француске револуције. Први је овај покрет систематски образложио Прудон у 19. веку.

Док је антистатизам централан,[11] анархизам подразумева супротстављање ауторитету или хијерархијској организацији у спровођењу свих људксих односа, укључујући, мада не и ограничено на, систем државе.[19] Анархизам се обично сматра радикалном идеологијом левог крила,[20][21] и већи део анархистичке економије и анархистичке правне филозофије одражава анти-ауторитарне интерпретације комунизма, колективизма, синдикализма, мутуализма, или партиципативне економије.[22]

Анархизам не нуди фиксно тело доктрине са јединственом специфичном тачком гледишта, већ има флуктуације и ток сличан филозофији.[23] Постоји мноштво типова и традиција анархизма, све од којих нису узајамно искључиве.[24] Анархистичке школе мишљења се могу фундаментално разликовати, подржавајући све од екстремног индивидуализама до комплетног колективизма.[10] Струје анархизма се често деле у категорије социјалног и индивидуалистичког анархизма или сличне дуалне класификције.[25][26]

Корени анархизма

Вилијам Годвин

Неке анархистичке идеје се могу пронаћи у далекој прошлости у кинеском таоизму, као и код грчких софиста, циника и стоика. У средњем веку неке анархистичке идеје проналазимо међу богумилима на Балкану, катарима широм Европе, међу припадницима покрета слободног духа (Free Spirit), копачима (diggers) у Енглеској и многим другим јеретичким покретима. Савремени анархизам је настао на темељима световне мисли просветитељства, посебно на темељу списа Жан Жак Русоа и његових тврдњи о томе како у моралном смислу средишњи положај има слобода. Сам израз "анархизам" односно "анархисти" се први пут почео користити године 1642. за време енглеског грађанског рата као погрдни израз који су ројалисти користили за оне који су ширили неред. У доба француске револуције су неки њени учесници, као Енрагéс почели користити тај израз у позитивном смислу, противећи се јакобинској централизацији власти, будући да су израз „револуционарна власт“ сматрали бесмислицом.

У таквој клими је Вилијам Годвин развио оно што многи сматрају првим изразом савремене анархистичке мисли. Годвин је, према Пјотру Кропоткину „први срочио политички и економски концепт анархизма, иако није дао тај назив идејама развијеним у свом делу.“ Годвин се као филозофски анархиста супротстављао револуционарној акцији, и такође је сматрао како је минимална држава у датом тренутку нужно зло, које ће с временом постајати све више занемариво и немоћно захваљујући постепеном ширењу знања. Годвин је заговарао екстреман индивидуализам предлажући да се елиминира сва сарадња у раду. Годвин је сматрао да је свака дискриминација осим оне на темељу способности недопустива.

Први значајнији писац који себе описивао као анархиста био је Пјер Жозеф Прудон, због чега га многи називају оцем сабремене анархистичке теорије.[27] Прудон је предложио спонтани поредак, у коме организација настаје без централне власти, односно „позитивну анархију“ где ред настаје „када свако ради што и само што жели“[28] те „саме пословне активности стварају друштвени поредак.“[29] Као и Годвин, Прудон се противио насилној револуционарној акцији. За њега је анархија била „облик владавине или устава у којој су јавна и приватна свест, обликована кроз развој науке и права, довољне да очувају ред и гарантирају све слободе. У складу с тиме су инстуције као полиција, превентивне и репресивне методе, формалне власти, порези итд. редуцирани на минимум. То је посебно случај с облицима монархије и интензивне централизације који нестају како би били замењени федералним институцијама и начину живота темељеном на комуни“[30] Под „комуном“ је Прудон подразумевао локалну самоуправу, односно општину.

други језици
Afrikaans: Anargisme
Alemannisch: Anarchismus
العربية: لاسلطوية
aragonés: Anarquismo
مصرى: اناركيه
অসমীয়া: নৈৰাজ্যবাদ
asturianu: Anarquismu
azərbaycanca: Anarxizm
تۆرکجه: آنارشیسم
Bahasa Indonesia: Anarkisme
Bahasa Melayu: Anarkisme
български: Анархизъм
Basa Jawa: Anarkisme
башҡортса: Анархизм
беларуская: Анархізм
беларуская (тарашкевіца)‎: Анархізм
bosanski: Anarhizam
brezhoneg: Anveliouriezh
буряад: Анархизм
català: Anarquisme
Cymraeg: Anarchiaeth
čeština: Anarchismus
dansk: Anarkisme
Deitsch: Anarchism
Deutsch: Anarchismus
eesti: Anarhism
Ελληνικά: Αναρχισμός
English: Anarchism
español: Anarquismo
Esperanto: Anarkiismo
estremeñu: Anarquismu
euskara: Anarkismo
فارسی: آنارشیسم
Fiji Hindi: Khalbali
føroyskt: Anarkisma
français: Anarchisme
Frysk: Anargisme
Gaeilge: Ainrialachas
galego: Anarquismo
گیلکی: آنارشيسم
עברית: אנרכיזם
हिन्दी: अराजकतावाद
hrvatski: Anarhizam
Հայերեն: Անարխիզմ
Ilokano: Anarkismo
interlingua: Anarchismo
italiano: Anarchismo
日本語: アナキズム
ქართული: ანარქიზმი
къарачай-малкъар: Анархизм
қазақша: Анархизм
Кыргызча: Анархизм
Kiswahili: Utawala huria
한국어: 아나키즘
Ladino: Anarkizmo
Latina: Anarchismus
latviešu: Anarhisms
Lëtzebuergesch: Anarchismus
лезги: Анархизм
lietuvių: Anarchizmas
Limburgs: Anarchisme
la .lojban.: nonje'asi'o
magyar: Anarchizmus
македонски: Анархизам
Malagasy: Anarsisma
Mirandés: Anarquismo
монгол: Анархизм
मराठी: अराजकता
မြန်မာဘာသာ: မင်းမဲ့ဝါဒီ
مازِرونی: آنارشیسم
Nederlands: Anarchisme
norsk: Anarkisme
norsk nynorsk: Anarkisme
occitan: Anarquisme
oʻzbekcha/ўзбекча: Anarxizm
ਪੰਜਾਬੀ: ਅਰਾਜਕਤਾਵਾਦ
Piemontèis: Anarchism
پنجابی: انارکی
polski: Anarchizm
português: Anarquismo
Patois: Anaakizam
română: Anarhism
русский: Анархизм
русиньскый: Анархізм
саха тыла: Анархизм
Scots: Anarchism
shqip: Anarkizmi
Simple English: Anarchism
slovenčina: Anarchizmus
slovenščina: Anarhizem
کوردی: ئەنارکیزم
srpskohrvatski / српскохрватски: Anarhizam
suomi: Anarkismi
svenska: Anarkism
தமிழ்: அரசின்மை
Tagalog: Anarkismo
татарча/tatarça: Анархизм
тоҷикӣ: Анархизм
Türkçe: Anarşizm
українська: Анархізм
اردو: نراج
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: ئانارخىزم
Vahcuengh: Fouzcwngfujcujyi
vèneto: Anarchismo
Võro: Anarkism
Winaray: Anarkismo
მარგალური: ანარქიზმი
ייִדיש: אנארכיזם
Zazaki: Anarşizm
žemaitėška: Anarkėzmos
Lingua Franca Nova: Anarcisme