Алфонсо XII од Шпаније

Алфонсо XII од Шпаније
Retrato de Alfonso XII con uniforme de gala (Palacio de Aranjuez).jpg
Датум рођења (1857-11-28) 28. новембар 1857.
Место рођења Мадрид
Шпанија
Датум смрти 25. новембар  1885.(1885-11-25) (27 год.)
Место смрти Ел Пардо
Шпанија
Династија Бурбон
Отац Франсиско де Асис де Борбон
Мајка Изабела II, краљица Шпаније
Супружник Mercedes of Orléans, Марија Кристина од Аустрије
Потомство Mercedes, Princess of Asturias, Infanta Maria Teresa of Spain, Алфонсо XIII од Шпаније, Fernand Sanz
Период 1874. - 1885.
Претходник Амадео I од Шпаније
Наследник Алфонсо XIII

Алфонсо XII ( 28. новембар 185725. новембар 1885) био је шпански краљ, владао је од 1875. до смрти 1885. године.

Биографија

краљица Марија Кристина са децом

Био је син краљице Изабеле II. Његов биолошки отац није сигуран, али службено је то Изабелин супруг и братић, Франциско де Асис де Борбон, син војводе од Кадиза, за којег се говорило да је хомосексуалац. Према неким теоријама, претпоставља се да је краљев отац могао бити Енрике Пуиг и Молто, сатник Краљевске гарде, [1] или генерал Франсиско Серано. Обојица су била позната као краљичини љубавници.

Након што је краљица Изабела срушена у Славној револуцији 1868. године, цела је краљевска породица побегла у Париз. Алфонсо је наставио студиј у Бечу. Након што је позван натраг у Париз, његова је мајка 25. јуна 1870. абдицирала у његову корист, у друштву бројног шпанског племства које је следило судбину прогнане краљевске породице. Узео је име Алфонсо XII, име које су носили краљеви Леона и Кастиље, потврђујући тиме наставак старог историјског краљевства. Недуго након тога наставио је школовање на Војној академији Сендхерст у Уједињеном Краљевству.

За време избивања краљевске породице у Шпанији су се смењивале привремене владе (1868—1870), владавина краља Амадеа I из куће Савоја (1871—1873) те Прва Република (1873—1874). Она је била срушена пучем генерала Павија, чиме се отворио други период привремених влада.

Дана 1. децембра 1874. године, одговарајући на рођенданске честитке својих присталица, издао је манифест (Манифест из Сендхерста), представљајући се Шпанцима као католички принц, Шпанац, који поштује Устав, либералан са жељом да служи нацији.

Крајем године, 29. децембра, када је генерал Серано напустио Мадрид како би заповедао војском на северу у Карлистичком рату, генерал Мартинез Кампос, који је отворено подупирао краља, са неколико је бригада ушао у Сагунто ( Валенсија), те прогласио Алфонса краљем. Председник привремене владе Сагаста поднео је оставку, а власт је привремено препуштена краљевом овлаштенику и саветнику Кановасу дел Кастиљо, како био водио владу до повратка краља из егзила. У следећих неколико дана краљ је стигао у Барселону, а три дана касније и у Мадрид, где је пред Кортесима проглашен краљем.

Рестаурацијом монархије консолидовао се политички систем којим је доминирала сеоска аристокрација (властелини) и двостраначка олигархија: Конзервативна странка под вођством Кановаса дел Кастиља, коју је подупирала аристократија и више средње класе, те Либерална странка под вођством Сагасте, коју су подупирали индустријалци и трговци.

Почетком владавине настојао је смирити унутарње борбе које су се збивале пријашњих година. Тако је добио надимак „ел Пасификадор“ (Миротворац). Године 1876. донесен је нови устав. Током те године завршен је Карлистички рат, којег су водили присталице Дон Карлоса (који је требало да влада као Карло VII), противника владавине његове мајке Изабеле. Слобоштине додељене Баскима и Наваранима су смањене. Године 1978. преживео је неуспели атентат којег је починио млади радник из Тарагоне Хуан Олива Монкаси.

Алфонсо XII 1883. служено је посетио Белгију, Аустрију и Француску. У Немачкој је прихватио титулу почасног пуковника једне пуковније гарнизона из Алзаса, подручја којег је окупирала Немачка, а на које је право полагала Француска. Та је чињеница утицала на врло негативно расположење током његове посете Француској.

Немачка је покушала окупирати Каролиншка острва, која су била под шпанском влашћу, што је довело до инцидента између две државе. То је резултовало потписивањем шпанско-немачког споразума 1885. у корист Шпаније. Исте је године избила епидемија туберкулозе у Аранхуезу. Владар је посетио оболеле. Недуго након тога, 25. новембра 1885. умро је од исте болести у Палати Прадо у Мадриду.

За време краткотрајне владавине успео је смирити унутрашње немире, а на спољнополитичком плану успо је задржати шпанску неутралност. Државне су финансије добро вођене, а управа је доживела реформу.

други језици
Bahasa Indonesia: Alfonso XII dari Spanyol
български: Алфонсо XII
беларуская: Альфонса XII
čeština: Alfons XII.
français: Alphonse XII
hrvatski: Alfons XII.
한국어: 알폰소 12세
Lëtzebuergesch: Alfonso XII. vu Spuenien
Tagalog: Alfonso XII
Türkçe: XII. Alfonso
українська: Альфонс XII