Ћин Ши Хуанг

Ћин Ши Хуанг
Qinshihuang.jpg
Датум рођења258. п. н. е.
Место рођењаХандан
Датум смрти209. п. н. е.
Место смртиСи'ан
ДинастијаДинастија Ћин
ОтацKing Zhuangxiang of Qin
МајкаQueen Dowager Zhao
ПотомствоДруги кинески цар, Fusu, Chiang Lee, Punsu Tao, Ziying
ПретходникKing Zhuangxiang

Први кинески цар или Ћин Ши Хуанг (кинески: 秦始皇, Qín Shǐ huáng), презиме: Јинг, 嬴 (Yíng), лично име: Џенг, 政 (Zhèng), рођен у новембру/децембру 260. п. н. е., умро 10. септембра 210. п. н. е., био је краљ и цар династије Ћин и први владар уједињене Кине. Под његовим је руководством ојачана централна власт у држави и отпочето формирање јединствене кинеске нације и државе.

Он је постао Џенг, краљ од Ћина (秦王政) у својој тринаестој години, затим кинески први цар у својој 38 години, након што је држава Ћин покорила све друге зараћене државе и ујединила целокупну Кину 221. п. н. е.[1] Уместо да задржи звање „краља” ( wáng) које су носили претходни Шанг и Џоу владари, он је владао као Први цар (始皇帝) од Ћина од 220 до 210 п. н. е. Његова самоустановљена титула „цара” (皇帝 О овој звучној датотеци huángdì), као што је указано употребом његове речи „Први”, се задржала у употреби међу кинеским владарима током следећа два миленијума.

Током његове владавине, његови генерали су знатно проширили величину кинеске државе: кампањама јужно од Џу државе су перманентно додате Јуе земље Хунан и Гуангдунг у кинеску културну орбиту; кампањама у централној Азији освојен је Ордошки плато од номадских Сјунгну народа, мада је то на крају довело до њихове конфедерације под владаром Моду Џанјуа. Ћин Ши Хуанг је исто тако радио са својим министром Ли Сјиом да доношењу великих економских и политичких реформи усредсређених на стандардизацији различитих пракси ранијих кинеских држава.[1] За њега се традиционално каже да је забранио и спалио многе књиге и погубио учене људе, мада детаљније испитивање баца сумљу на те тврдње.[2] Његови пројекти јавних радова обухватали су уједињавање различитх државних зидова у јединствен Кинески зид и масивни нови национални систем путева, као и маузолеј величине града који је чуван Теракотском армијом реалне величине. Он је владао до своје смрти 210 п. н. е, након безуспешне потраге за еликсиром бесмртности.

Порекло имена

Модерни кинески извори често дају лично име Ћин Ши Хуанга као Јинг Џенг, при чему се Јинг () узима као презиме, а Џенг () као име. У древној Кини је међутим постојала различита конвенција именовања, и могуће је да је Џао () кориштено као презиме. За разлику од модерних кинеских имена, властелини древне Кине имали су два различита презимена: име предака () обухватало је већу групу с пореклом од проминентног претка, за кога се обично каже да је живео током времена три суверена и пет царева по кинеској митологији, а име клана () обухватало је мању групу која је била огранак тадашњег владара или недавна титула. (Ово је изузетно слично пракси Римљана у исто временском раздобљу при именовању мушкараца, као што су М. Тулије Цицерон и Г. Јулије Цезар.) Древна пракса је била да се имена наведу засебно — у Сима Ћеновим „Основним аналима Првог цара од Ћена” он се назива као „име Џенг и презиме Џао”[3][6] Међутим, пошто модерна кинеска презимена (упркос тога што су потекла од кланских имена) користе исте симболе као стара предачка имена, у модерним кинеским изворима се чешће среће име цара написано као Јинг Џенг,[7] користећи предачко име Јинг фамилије.

Владари државе Ћин су сматрали себе краљевима од времена краља Хуивена у 325 п. н. е. Након свог устоличења, Џенг је постао познат као краљ од Ћина[3][4] или краљ Џенг од Ћина.[8][9] Ова титула га је учинила номинално једнаким владарима од Шанга и Џоуа, задњим од краљева које је свргао краљ Џаосјанг од Ћина у 256. години п. н. е.

Након предаје државе Ћи 221 п. н. е, краљ Џенг је ујединио све земље бившег краљевства Џоу. Уместо да одржи свој ранг краља,[10] он је креирао нову титулу huángdì ( императора) за себе. Ова нова титула је комбиновала две титуле —huáng од митолошка три суверена (三皇, Sān Huáng) и од легендарних пет царева (五帝, Wŭ Dì) кинеске праисторије.[11] Циљ титуле је био да присвоји део престижа Жутог цара,[12] чији култ је био популаран у каснијем периоду зараћених држава и који је сматран оснивачем кинеске нације. Краљ Џенг је изабрао нови монаршки назив Првог цара (Shǐ Huángdì, раније транскрибован као Ш’Хуанг-ти)[13] са разумевањем да ће његови наследници носити титуле „Други цар”, „Трећи цар”, и тако даље кроз генерације. (У стварности, шема је трајала једино колико и његов непосредни наследник, Други цар.)[14] Нова титула је садржала религиозне конотације. Из тог разлога, синолози — почевши од Питера Будберга[15] или Едварда Шафера[16] — понекад то преводе као „божји владар”, и Први цар као „Први божји владар”.[17]

други језици
Адыгэбзэ: Цин Шихуан
Afrikaans: Qin Shi Huang
Alemannisch: Qin Shihuangdi
አማርኛ: ጪን ሽኋንግ
Ænglisc: Cynn Scī Huang
العربية: تشين شي هوانج
aragonés: Qin Shi Huang
arpetan: Qin Shi Huang
asturianu: Qin Shi Huang
Aymar aru: Qin Shi Huang
azərbaycanca: Sin Şi Xuandi
Bahasa Indonesia: Qín Shǐ Huáng
Bahasa Melayu: Qin Shi Huang
български: Цин Шъхуан
bamanankan: Qin Shi Huang
Bân-lâm-gú: Chîn Sí Hông
Basa Jawa: Qin Shi Huang
Basa Sunda: Qin Shi Huang
башҡортса: Цинь Ши Хуан
беларуская: Цынь Шыхуан-дзі
беларуская (тарашкевіца)‎: Цынь Шыхуандзі
Bislama: Qin Shi Huang
bosanski: Qin Shi Huang
brezhoneg: Qin Shi Huang
Cebuano: Qin Shi Huang
Chavacano de Zamboanga: Qin Shi Huang
Cymraeg: Qin Shi Huang
davvisámegiella: Qin Shi Huang
ދިވެހިބަސް: ޗިން ޝީ ހުއަންގ
emiliàn e rumagnòl: Ch'in Shih-huang
English: Qin Shi Huang
español: Qin Shi Huang
Esperanto: Qin Shihuangdi
euskara: Qin Shi Huang
Fiji Hindi: Qin Shi Huang
føroyskt: Qin Shi Huang
français: Qin Shi Huang
Fulfulde: Qin Shi Huang
Gaeilge: Qin Shi Huang
Gàidhlig: Qin Shi Huang
galego: Qin Shihuang
贛語: 秦始皇
客家語/Hak-kâ-ngî: Chhìn Sṳ́-fòng
Hawaiʻi: Qin Shi Huang
hrvatski: Qin Shi Huangdi
Ilokano: Qin Shi Huang
interlingua: Qin Shi Huang
íslenska: Qin Shi Huang
italiano: Qin Shi Huang
日本語: 始皇帝
ქართული: ცინ შიხუანდი
Kapampangan: Qin Shi Huang
kaszëbsczi: Qin Shi Huang
kernowek: Qin Shi Huang
Kiswahili: Qin Shi Huang
한국어: 진 시황제
Kreyòl ayisyen: Qin Shi Huang
latviešu: Cjiņs Šihuans
lietuvių: Ši Huangdi
Limburgs: Qin Shi Huang
lumbaart: Qin Shi Huang
македонски: Ќин Ше Хуанг
Malagasy: Qin Shi Huang
Baso Minangkabau: Qin Shi Huang
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Cìng Sṳ̄-huòng
Mirandés: Qin Shi Huang
မြန်မာဘာသာ: ရှီဟွမ်တီ
مازِرونی: شی هوانگ تی
Nederlands: Qin Shi Huangdi
norsk nynorsk: Qin Shi Huangdi
occitan: Qin Shi Huang
oʻzbekcha/ўзбекча: Sin Shixuandi
Piemontèis: Qin Shi Huang
پنجابی: چن شی ہوانگ
português: Qin Shihuang
Ripoarisch: Qin Shi Huang
română: Qin Shihung-di
Runa Simi: Qin Shi Huang
русиньскый: Цінь Ші Хуан-ді
Seeltersk: Qin Shi Huang
sicilianu: Qin Shi Huang
Simple English: Qin Shi Huang
slovenčina: Š’-chuang-ti
slovenščina: Čin Ši Huangdi
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ: Цин҄ь Шихоуанди
ślůnski: Qin Shi Huang
Soomaaliga: Qin Shi Huang
srpskohrvatski / српскохрватски: Qin Shi Huang
Tagalog: Qin Shi Huang
tarandíne: Qin Shi Huang
татарча/tatarça: Цинь Шихуанди
Tiếng Việt: Tần Thủy Hoàng
Türkçe: Çin Şi Huang
українська: Цінь Ши Хуан-ді
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: چىن شىخۇاڭ
Vahcuengh: Caenz Hij Vuengz
vepsän kel’: Cin' Šihuandi
Winaray: Qin Shi Huang
吴语: 秦始皇
მარგალური: ცინ შიხუანდი
中文: 秦始皇
文言: 秦始皇帝
粵語: 嬴政
žemaitėška: Qin Shi Huang
Kabɩyɛ: Qin Shi Huang