Ћелијски зид

Слика биљне ћелије, ћелијски зид - обојен зеленом бојом

Ћелијски зид је чврсти, јединствен омотач који опкољава и штити плазмамембрану сваке биљне ћелије, док га животињске ћелије не поседују. Изграђен је од полисахарида, али је слојевит, влакнаст, еластичан, савитљив и изузетне чврстине. Преко зидова се ћелије везују у сложена ткива, при чему је остављена могућност комуникације међу ћелијама преко каналића названих плазмодезме. Неке супстанце ћелијски зид пропушта, а другима не омогућава улазак у ћелију.

Образовање ћелијског зида

Формирање ћелијског зида отпочиње у касној анафази. Први знак његовог образовања јесте појава фрагмопласта (преграда). Он се јавља између две кћерке ћелије у зони екваторијалне равни. У тај део ћелије, затим доспевају цистерне и везикуле које се одвајају од ендоплазматичног ретикулума и диктиозома. Спајањем тих цистерни и везикула настаје средња ламела. Средња ламела поседује каналиће, плазмодезме, преко којих две новонастале кћерке ћелије комуницирају између себе. Са сваке стране средње ламеле новонастале ћелије почињу да стварају примарни ћелијски зид и да расту. Функција примарног зида је да омогући раст ћелије и да јој у исто време обезбеди чврстину и потпору. Млади, тек формирани ћелијски зид садржи малу количину целулозе. Кад ћелија престане да расте, зид почиње да се услојава, шири и ојачава. Тада се на већ постојећи примарни зид додају нови слојеви, који садрже много већи проценат целулозе. Такав зид се назива секундарни ћелијски зид. Онај слој секундарног зида који је најдаљи од плазма мембране, а најближи је примарном зиду означен је као С1, затим следи С2, па С3 уз саму плазма мембрану. Често је слој С2 најдебљи и он одређује механичку чврстоћу. Граница између примарног и секундарног зида није оштра тако да је тешко рећи где престаје примарни, а где почиње секундарни зид. Основне разлике између ова два зида су у томе што је секундарни зид вишеслојан (примарни је једнослојан) и садржи много целулозе. Секундарни зид приликом свог развоја задржава већ поменуте плазмодезме, а затим се формирају јамице које представљају сачуван примарни зид са много плазмодезми.

други језици
العربية: جدار خلوي
asturianu: Paré celular
azərbaycanca: Hüceyrə qılafı
Bahasa Indonesia: Dinding sel
Bahasa Melayu: Dinding sel
български: Клетъчна стена
Bân-lâm-gú: Sè-pau-piah
Basa Jawa: Dinding sèl
Basa Sunda: Pinding sél
беларуская: Клетачная сценка
bosanski: Ćelijski zid
dansk: Cellevæg
Deutsch: Zellwand
eesti: Rakukest
English: Cell wall
español: Pared celular
Esperanto: Ĉela muro
euskara: Zelula horma
français: Paroi cellulaire
עברית: דופן התא
հայերեն: Բջջապատ
íslenska: Frumuveggur
日本語: 細胞壁
ភាសាខ្មែរ: ជញ្ជាំងកោសិកា
한국어: 세포벽
Kreyòl ayisyen: Pawa selilè
latviešu: Šūnapvalks
magyar: Sejtfal
македонски: Клеточен ѕид
മലയാളം: കോശഭിത്തി
Nederlands: Celwand
norsk: Cellevegg
norsk nynorsk: Cellevegg
Plattdüütsch: Zellwand
پنجابی: ولگن کند
português: Parede celular
română: Perete celular
Scots: Cell waw
Simple English: Cell wall
slovenčina: Bunková stena
slovenščina: Celična stena
srpskohrvatski / српскохрватски: Ćelijski zid
suomi: Soluseinä
svenska: Cellvägg
Tiếng Việt: Vách tế bào
Türkçe: Hücre duvarı
українська: Клітинна стінка
中文: 細胞壁
粵語: 細胞壁