Ћелијска мембрана

Цртеж ћелијске мембране: липидни двослој у који су уроњени протеини

Ћелијска мембрана (такође називана плазматична мембрана или цитоплазматична мембрана) је омотач који је у еукариотској ћелији присутан на површини ћелије, али и у њеној унутрашњости где ограничава поједине органеле. Мембрана обезбеђује услове за одвијање свих животних процеса и одржава разлике између унутарћелијске и ванћелијске средине. Истовремено, плазма мембрана успоставља контакте са другим ћелијама и ванћелијском средином и размењује супстанце са њима.

Структура мембране

Ћелијска мембрана је изграђена од липида и протеина, којима су придружени полисахариди. Липиди и протеини су дакле основне градивне супстанце мембране и у просеку је количина липида једнака количини протеина. Присуство полисахарида у мембрани откривено је касније.

Липиди и протеини су међусобно у таквом односу да граде тзв. „течни мозаик“ (течно-мозаични модел грађе мембране први су дали 1972. Симор Џонатан Сингер и Гарт Николсон). Липиди граде двослој у који су уроњени молекули протеина, при чему се и липиди и протеини непрекидно померају, клизе. Распоред протеина, липида и полисахарида је такав да мембрану чини несиметричном. Неки протеини су потпуно уроњени у двослој липида и извирују и на спољашњој и на унутрашњој страни мембране, док се други налазе или на спољашњој или на унутрашњој страни мембране. Осим тога, несиметричности мембране доприносе и полисахариди који се везују за липиде и протеине али само на спољашњој страни ћелијске мембране. Протеини који пролазе кроз мембрану и извирују и са једне и са друге њене стране, садрже канале кроз које могу да пролазе мали молекули, без обзира да ли улазе у ћелију или из ње излазе.

Липиди у мембрани еукариотских ћелија могу бити:

Код прокариота холестерол се не налази.

Липиди мембране су поларизовани што значи да се разликују два краја (пола):

  • један крај је хидрофилан и назива се глава,
  • други је хидрофобан и назван је реп.

Захваљујући томе они формирају два слоја у мембрани тако што се репови групишу у средини, а главе се окрећу према споља.

Липиди имају особину да се ван ћелије у воденој средини спонтано групишу тако да се главе окрећу ка споља, а репови ка унутра, што доводи до образовања везикула (мехурића) названих липозоми. Њихов зид чини липидни двослој, док је у унутрашњости заробљен део водене средине у којој настају. У њихову унутрашњост могу да се унесу неки лекови. Липозоми лако улазе у ћелије у којима се ти лекови потом ослобађају. Помоћу њих се доприноси успешности лечења неких облика канцера.

Код животињских ћелија се за протеине спољашње површине мембране везују полисахариди (шећери), градећи гликопротеине и гликолипиде. Они граде омотач назван гликокаликс („слатки омотач“). Улоге гликокаликса су да штити мембрану од оштећења, прима сигнале из околне средине, успоставља комуникације између ћелија и др. Под електронским микроскопом се види као сомотаст, маљав омотач приљубљен уз површину ћелије.

други језици
العربية: غشاء خلوي
azərbaycanca: Membran
Bahasa Indonesia: Membran sel
Bahasa Melayu: Membran plasma
Basa Jawa: Mémbran sèl
Basa Sunda: Mémbran sél
Cymraeg: Cellbilen
Deutsch: Zellmembran
English: Cell membrane
Esperanto: Ĉelmembrano
euskara: Zelula mintz
Gaeilge: Cillscannán
עברית: קרום התא
Հայերեն: Բջջաթաղանթ
íslenska: Frumuhimna
日本語: 細胞膜
Kiswahili: Utando wa seli
ភាសាខ្មែរ: ភ្នាសកោសិកា
한국어: 세포막
Kreyòl ayisyen: Manbràn selilè
Lëtzebuergesch: Zellmembran
magyar: Sejtmembrán
македонски: Клеточна мембрана
മലയാളം: കോശസ്തരം
Nederlands: Celmembraan
norsk nynorsk: Sellemembran
oʻzbekcha/ўзбекча: Plazmatik membrana
Simple English: Cell membrane
slovenščina: Celična membrana
srpskohrvatski / српскохрватски: Ćelijska membrana
suomi: Solukalvo
svenska: Cellmembran
Tiếng Việt: Màng tế bào
Türkçe: Hücre zarı
українська: Клітинна мембрана
中文: 细胞膜
粵語: 細胞膜