Једарце

једарце
Положај једарцета у једру
Положај једарцета у једру
Карактеристике органеле
присутна у:једрима еукариота
број у ћелији:1-много
облик:најчешће лоптаст
функција:синтеза рибозомалних РНК и протеина

Једарце (лат. nucleolus, мн. nucleoli) се може сматрати нуклеарном органелом, односно суборганелом једра. Главна функција једарцета је стварање и организовање компоненти рибозома (рРНК и рибозомалних протеина). Једарце је често сферног облика, окружено масом хетерохроматина. Није одвојено мембраном од нуклеоплазме.

Јеадрце се налази у нуклеоплазми (унутрашњи садржај једра) од које није одвојено мембраном. Видљиво је у интерфазном једру, док привидно нестаје за време деобе, а постаје поново уочљиво на крају митозе (телофаза). Образује се у пределу секундарног сужења хромозома, па се тај део назива организатор једарцета. Нуклеолус почиње да се уочава у телофази активношћу строго одређених хромозома (означени су као нуклеолусни хромозоми) и то не читавих хромозома већ само њихових секундарних сужења.

Хемијски састав нуклеолуса је следећи:

Раније се сматрало да у једарцету нема ДНК све док биохемијским радовима није доказано њено присуство и то 7-17% у односу на укупну масу нуклеолуса. Протеина има 70-80% од тоталне суве тежине, при чему хистони чине 32% од нуклеолусних протеина. Од ензима у овој органели доказано је присуство АТП-азе, РНК-полимеразе и др.

Шведски научник Касперсон је око 1940. године је запазио да једарце учествује синтези протеина, што је касније детаљније објашњено тиме да се у њему врши синтеза рибозомских РНК које улазе у изградњу рибозома (органеле у којима се синтетишу протеини). Пошто се у једарцету синтетишу делови рибозома, оно је стога крупно у једру ћелија које врше интензивну синтезу протеина. Једро може да садржи једно или већи број једараца.

Литература

  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
  • Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
други језици
العربية: نوية (خلية)
azərbaycanca: Nüvəcik
Bahasa Indonesia: Nukleolus
български: Ядърце
català: Nuclèol
čeština: Jadérko
Deutsch: Nucleolus
eesti: Nukleool
Ελληνικά: Πυρηνίσκος
English: Nucleolus
español: Nucléolo
Esperanto: Nukleolo
euskara: Nukleolo
فارسی: هستک
føroyskt: Nukleolus
français: Nucléole
Gaeilge: Núiclín
galego: Nucléolo
עברית: גרעינון
Հայերեն: Կորիզակ
italiano: Nucleolo
日本語: 核小体
ქართული: ბირთვაკი
қазақша: Ядрошық
한국어: 핵소체
kurdî: Dendikok
Latina: Nucleolus
lietuvių: Branduolėlis
македонски: Јадренце
Nederlands: Nucleolus
occitan: Nucleòl
oʻzbekcha/ўзбекча: Yadrocha
Plattdüütsch: Lüttkarn
polski: Jąderko
português: Nucléolo
română: Nucleol
русский: Ядрышко
Scots: Nucleolus
Simple English: Nucleolus
slovenčina: Jadierko
slovenščina: Jedrce
کوردی: ناوکیلە
srpskohrvatski / српскохрватски: Jedarce
svenska: Nukleol
Tagalog: Ibutod
Tiếng Việt: Nhân con
Türkçe: Çekirdekçik
українська: Ядерце
اردو: مرکزیچہ
中文: 核仁
粵語: 核仁
Lingua Franca Nova: Nucleol