Сјајан чланак

Национална хокејашка лига

Грб НХЛ киге

Национална хокејашка лига (НХЛ) (енгл. National Hockey League—NHL; франц. Ligue nationale de hockey—LNH) професионална је организација у хокеју на леду коју тренутно чини 30 клубова, од којих је 7 из Канаде и 23 из САД. Седиште лиге је у Њујорку (САД). НХЛ лига се сматра најјачом професионалном хокејашком лигом на свету, и једном од највећих професионалних спортских асоцијација на територији Англоамерике. Екипа која освоји првенство традиционално добија трофеј Стенли купа који је најстарији спортски трофеј који се додељује у професионалном спорту на територији Северне Америке.

Лига је основана 22. новембра 1917. године у Монтреалу као наследник Националне хокејашке асоцијације (НХА) која је основана 8 година раније. Од почетна 4 тима колико се такмичило 1917. године, лига је из године у годину напредовала и ширила се до 30 франшиза колико је данас активно у такмичењу. Током сезоне 2008/09. забележени су највећи приходи у историји лиге, од спонзора, ТВ права и продатих улазница за мечеве.

Добар чланак

Милутин Миланковић

Милутин Миланковић, рад сликара Паје Јовановића из 1943. године.

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука и популаризатор науке.

Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године (осим 1914—1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941—1945) на Универзитету у Београду. Био је декан Филозофског факултета школске 1926/1927, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. итд.

Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.

Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу) те Земљином природном сателитуМесецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра за коаутора теорије тектонских плоча, и то са својим радом Померање Земљиних обртних полова.

Миланковић је регистровао, као аутор или коаутор осам патената, које је у периоду 19051933. подносио у различитим државама, углавном из области армираног бетона. Током професорске каријере остао је веран свом првом позиву, грађевинарству, радећи као конструктор, статичар и супервизор на читавом низу грађевинских објеката од армираног бетона широм земље.

Изабрана слика

Новчаница од 100 југословенских динара из 1919. године (пуна величина: 5.700 × 7.304 *)

Новчаница од 100 југословенских динара из 1919. године
(пуна величина: 5.700 × 7.304)

Недавни догађаји

Вести

Ерупција вулкана Вакари на Новом Зеланду, децембар 2019.
На данашњи дан

12. децембар

Мона Лиза

Остали догађаји: 11. децембар12. децембар13. децембар

Занимљивости

Да ли сте знали?

Пиво
  • ... да је Чешка земља у којој се попије највише пива (на слици) по глави становника?
  • ... да је свака тробојна мачка женка?
  • ... да Финску зову „земља хиљаду језера”?
  • ... да је Брус Ли био толико брз да су филмови морали бити успорени како би се видели његови покрети?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51,5 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 627.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 254.741 корисник отворио налог, а од тога су 903 активна. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

други језици
azərbaycanca: Ana_Səhifə
تۆرکجه:
Bahasa Indonesia: Halaman_Utama
Bahasa Melayu: Laman_Utama
Bân-lâm-gú: Thâu-ia̍h
беларуская: Галоўная_старонка
bosanski:
català: Portada
Cebuano: Unang_Panid
Cymraeg:
čeština: Hlavní_strana
dansk: Forside
dolnoserbski:
eesti: Esileht
Ελληνικά: Πύλη:Κύρια
English: Main_Page
euskara: Azala
galego: Portada
עברית: עמוד_ראשי
हिन्दी:
hornjoserbsce:
hrvatski: Glavna_stranica
հայերեն: Գլխավոր_էջ
kaszëbsczi:
қазақша: Басты_бет
magyar: Kezdőlap
македонски:
Minangkabau: Laman_Utamo
Nederlands: Hoofdpagina
нохчийн: Коьрта_агӀо
norsk nynorsk: Hovudside
oʻzbekcha/ўзбекча: Bosh_Sahifa
русиньскый:
Simple English: Main_Page
slovenčina: Hlavná_stránka
slovenščina: Glavna_stran
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ:
ślůnski:
srpskohrvatski / српскохрватски: Glavna_stranica
தமிழ்:
Tiếng Việt: Trang_Chính
Türkçe: Ana_Sayfa
українська: Головна_сторінка
اردو: صفحۂ_اول
Volapük: Cifapad
беларуская (тарашкевіца)‎: