Tupoljev Tu-160

Tupoljev Tu-160 [1]
Kremlin Tupolev Tu-160.jpg

Tupoljev Tu-160

Opšte
Namena Strateški bombarder
Posada četiri člana
Proizvođač OKB Tupoljev, No22 Kazan   Rusija
Prvi let 19. decembar 1981.
Početak proizvodnje 1985.
Dimenzije
Dužina 54,10 m
Razmah krila 55,70/35,60 m
Visina 13.10 m
Površina krila 360 m²
Masa
Prazan 110.000 kg
Normalna poletna 267.600 kg
Maks. težina pri uzletanju 275.000 kg
Maks. spoljni teret 22.500 kg
Pogon
Motori 4 × TRDDF NK-32
Potisak 4 × 245,70 kN
Performanse
Maks. brzina na Hopt 2.200 km/h
Taktički radijus kretanja 6.000 km
Dolet 14.000 km
Plafon leta 15.600 m
Brzina penjanja 4.200 m/min

Tupoljev Tu-160 ( rus. Туполев Ту-160; Šablon:Nato ime), je supersonični strateški bombarder sa promenjivom geometrijom krila. Uveden je u naoružanje SSSR 1987. godine kao pandan američkom B1 . Rusija trenutno poseduje 16 primeraka operativnih Tu-160, a proizvodnja je i dalje u toku.

Projektovanje i razvoj

Šezdesetih godina 20. veka Sovjeti i Amerikanci počinju s razvojem supersoničnih strategijskih bombardera. U Americi je napravljen XB-70, koji je postizao brzinu od preko 3 maha, a u Sovjetskom Savezu je napravljen Suhoj T-4 sa sličnim karakteristikama. Pošto su oba aviona bila preskupa za održavanje, ovi projekti su bili napušteni, tako da se pristupilo izradi novih. U Americi je započeo razvoj bombardera B-1. B-1 je bio zamišljen kao supersonični avion sa promenljivom geometrijom krila koja je trebalo da obezbedi veliki radijus dejstva i brzinu. B-1 je jedva mogao da postigne brzinu veću od zvuka, ali je ipak bio uveden u naoružanje.

Na osnovu američkih nacrta i proračuna Sovjeti su pristupili izradi novog aviona sa sličnim karakteristikama. Zadatak da napravi sličan avion dobila je firma "Tupoljev" 1973. godine. Prvi prototip je napravljen 1981. godine, kada je izvršio prvi probni let, tačnije 18. decembra. Amerikanci su otkrili Tu-160 pomoću špijunskog satelita koji je snimao aerodrom "Žukovski", na kome se Tu-160 nalazio. Godine 1984. počinje serijska proizvodnja u "Kazanjskoj fabrici aviona". U početku je bila planirana proizvaodnja od 100 aviona, ali ih je proivedeno svega 35 zbog raspada Sovjetskog Saveza i teške ekonomske situacije u Rusiji 90-ih godina. [2] [3]

Dizajn

Tu-160 sa raširenim krilima na paradi u Moskvi 2010.

Tu-160 ima krila sa promnljivom geometrijom, koja mogu da menjaju ugao od 20 do 65 stepeni. Ovo omogućava avionu kombinaciju kratkog poletanja i sletanja, dobre performanse pri krstarenju, ali i isto tako dobre karakteristike pri letu na velikim brzinama. Avion pokreću 4 motora kuznjecov NK-321, inače najjači avionski motori ikad instalirani na neki avion. Ovi motori mogu da obezbede brzine veće od 2 maha sa lakoćom. Avion poseduje sistem za dopunu goriva u vazduhu, a inače može da primi 130 tona goriva koje mu obezbeđuju 15 sati neprekidnog leta pri brzini od 850 km/h na visini od 9.145 m . Stajni trap aviona je sistem tricikl sa prednjom nosnom nogom i dve glavne noge ispod krila. na prednjoj nozi su udvojeni točkovi „blizanci“ a na glavnim nogama stajnog trapa se nalaze po 3 para točkova tako da avion ima ukupno 14 točkova, što mu omogućava da, iako je težak, sleće i poleće sa loše pripremljenih poletno-sletnih staza.

Tu-160 ima vrlo slab radarski odraz uprkos svojim kolosalnim dimenzijama. Ruski komandant Igor Hvorov je izjavio 2006. da Tu-160 može neopaženo da prodre u vazdušni prostor SAD preko Severnog pola iako ne poseduje "stelt" tehnologiju.

Tu-160 poseduje najsavremenije ruske radare kao što su ofanzivni radar "Obzor-K" i "Sopku", radar za osmatranje terena. Posada se sastoji od 4 člana, koju čine 2 pilota, nišandžija (navigator) i operator naoružanja i elektronsku odbranu aviona od projektila. Avion poseduje sedišta koja se po potrebi mogu katapultirati u slučaju havarije. [4] Zvanična Rusija je objavila da je u toku modernizacija ovih aviona, koja je otpočela 2003. godine. Avion inače ima samo analogne instrumente, za razliku od zapadnih strateških bombardera, čiji su instrumenti digitalizovani.

Varijante

  • Tu-160S: oznaka korišćena za serijski proizvođene Tu-160S iz potrebe da se odvoje od svih prototipova i eksperimentalnih aviona
  • Tu-160V: pogon na hidrogensko gorivo (vidi takođe Tu-155) [5]
  • Tu-160 NK-74: nadograđena verzija sa motorima NK-74 (povećan domet)
  • Tu-160M: izdužen bombarder koji nosi dve dalekodometne hipersonične H-90 ( 3M25 Meteorit-A ) rakete
  • Tu-160P (Tu-161): vrlo dalekodometni lovac-presretač (koristi se kao prateći avion)
  • Tu-160PP: avion za elektronski rat. Nosi pasivnu opremu za ometanje i ECM opremu (ruski: PP - postanovщik pomeh )
  • Tu-160R: strateška platforma za pretraživanje (osmatranje, snimanje) terena
  • Tu-160SK: komercijalna verzija, dizajnirana za lansiranje satelita sustema „Burlak“
  • Tu-170: konvencionalni bombarder (napravljen sa ciljem da izbegne SALT-2 limite)
Crtež aviona Tu-160
Other Languages
azərbaycanca: Tupolev Tu-160
беларуская: Ту-160
български: Ту-160
bosanski: Tupoljev Tu-160
čeština: Tupolev Tu-160
Чӑвашла: Ту-160
Ελληνικά: Tupolev Tu-160
Esperanto: Tupolev Tu-160
español: Túpolev Tu-160
français: Tupolev Tu-160
hrvatski: Tupoljev Tu-160
magyar: Tu–160
Bahasa Indonesia: Tupolev Tu-160
italiano: Tupolev Tu-160
ქართული: ტუ-160
қазақша: Ту-160
lietuvių: Tupolev Tu-160
монгол: Ту-160
Nederlands: Tupolev Tu-160
polski: Tu-160
پنجابی: ٹوپولف ٹو-160
português: Tupolev Tu-160
română: Tupolev Tu-160
русский: Ту-160
slovenčina: Tupolev Tu-160
slovenščina: Tupoljev Tu-160
српски / srpski: Тупољев Ту-160
Türkçe: Tupolev Tu-160
татарча/tatarça: Ту-160
українська: Ту-160
Tiếng Việt: Tupolev Tu-160