Pozitivizam

Pozitivizam je učenje koje se zasniva isključivo na činjenicama. Pozitivizam negira metafiziku i pokušava svoj predmet da opiše onako kakav jeste, bez stvaranja hipoteza i pretpostavki kakav bi mogao biti. [1] [2] [3]

Pregled

Ovaj pristup može da se nazove i opisnim odnosno deskriptivnim. Pozitivizam je smatrao, a i danas su vidljivi ostaci ovakvog mišljenja, da je takav pristup bliži metodi prirodnih nauka. Ovu iluziju razbila je teorija saznanja u XX veku (Ser Karl Poper, Imre Lakatoš, Pol Fajerabend i drugi), ali i sama nauka HH veka sa spektakularnim i krajnje antipozitivističkim teorijama kvantne mehanike i relativnosti. NJemu suprotan je normativni pristup, koji češće susrećemo u društvenim naukama. [4]

Začetnik pozitivističke teorije je Ogist Kont ( fr. Auguste Comte), koji je smatrao da se društveni fenomeni mogu proučavati metodama prirodnih nauka. Pozitivistički pristup dominirao je u sociologiji sve do Drugog svetskog rata. Nakon rata, pod uticajem akademske sociologije u SAD i Francuskoj, njegova popularnost opada uglavnom zbog razorne kritike drugih gledišta ( funkcionalizam, strukturalizam, marksizam) koja su nudila bolja rešenja, i tako postala modernija. Najizraženiji pozitivistički pristup u sociologiji nalazi se kod Emila Dirkema u delu Pravila sociološke metode. Pozitivistički pristup u sociologiji polazi od sledećih pretpostavki:

  1. nudi radikalnu alternativu svim dotadašnjim filozofskim mišljenjima i idejama
  2. kritikuje feudalni poredak ispunjen krutom i beživotnom spekulacijom koju će zameniti racionalna misao i iskustvene činjenice
  3. egzaktnost, praktičnost i konstruktivnost svakog pozitivističkog stava ogleda se u operacionalizaciji i iskustvenoj verifikaciji
  4. zahvaljujući prisustvu pozitivne nauke, tehnička pitanja se lakše rešavaju
  5. svojom naučnom neutralnošću jasno razgraničava naučno od ideološkog
  6. po uzoru na prirodne nauke koristi egzaktnu preciznu metodu u proučavanju čoveka i društva i tako dolazi do činjenica temeljenih na iskustvenom materijalu;
  7. sadržaji vrednosnih sudova i normativnih iskaza ne mogu se iskustveno proveriti i praktično primeniti zbog njihove nenaučne valjanosti.
Other Languages
Alemannisch: Positivismus
العربية: الوضعية
asturianu: Positivismu
azərbaycanca: Pozitivizm
беларуская: Пазітывізм
български: Позитивизъм
brezhoneg: Soliadouriezh
bosanski: Pozitivizam
català: Positivisme
čeština: Pozitivismus
Cymraeg: Positifiaeth
Deutsch: Positivismus
Ελληνικά: Θετικισμός
English: Positivism
Esperanto: Pozitivismo
español: Positivismo
eesti: Positivism
euskara: Positibismo
français: Positivisme
galego: Positivismo
हिन्दी: तथ्यवाद
hrvatski: Pozitivizam
magyar: Pozitivizmus
Հայերեն: Պոզիտիվիզմ
interlingua: Positivismo
Bahasa Indonesia: Positivisme
íslenska: Framhyggja
italiano: Positivismo
日本語: 実証主義
ქართული: პოზიტივიზმი
қазақша: Позитивизм
한국어: 실증주의
Latina: Positivismus
Limburgs: Positivisme
lietuvių: Pozityvizmas
latviešu: Pozitīvisms
Nederlands: Positivisme
occitan: Positivisme
ਪੰਜਾਬੀ: ਪ੍ਰਤੱਖਵਾਦ
polski: Pozytywizm
Piemontèis: Positivism
português: Positivismo
română: Pozitivism
русский: Позитивизм
Scots: Positivism
Simple English: Positivism
slovenčina: Pozitivizmus
slovenščina: Pozitivizem
српски / srpski: Позитивизам
svenska: Positivism
тоҷикӣ: Позитивизм
Türkçe: Pozitivizm
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: دەلىلچىلىك پەلسەپىسى
українська: Позитивізм
اردو: مثبتیت
中文: 实证主义
Bân-lâm-gú: Si̍t-chèng-chú-gī