Hetiti

Hetiti su prvi indoevropski narod na tlu Male Azije. O njima se zna izuzetno malo. Prva saznanja o Hetitskom carstvu bila su posredstvom Biblije. Dok arheologija nije ustanovljena kao nauka Hetiti su smatrani minornim plemenom prednje Azije. Od 18. veka počinje istraživanje Hetitske države da bi u 19. veku počelo da se bazira na naučnim metodama. Arheolozi Vinkler i Makridi su početkom 20. veka iskopali u Bogaz Keji, u severnoj Turskoj, stari hetitski grad Hatušu. Pronašli su arhiv sa 20 000 dokumenata pisanih klinastim pismom, meću kojima je i mirovni sporazum Hatušiliša III i Ramzesa II, koji se čuva u istambulskom muzeju.

Hetitsko carstvo (crveno) na vrhuncu svoje moći 1290. pne., graniči se sa Egipatskim carstvom (zeleno)

Istorija

U 3. mielnijumu pne. prostor Anadolije (Male Azije) naseljavala su dva plemena koja su imala odlike Jafetske grupe. To su bili Proto Heti (Hati) i Palajci. Oštro su se razlikovali od plemena Nesitskih Heta i Luvijaca, koja su se doselila na taj prostor početkom 2. milenijuma pne. a koja su pripadala Indo-evropskoj grupi naroda. Ta razlika je najočiglednija u jeziku koji je kod jafetskih starosedelaca aglutinativan, dok su doseljenici govorili indo-evropskim jezikom. Postoje i dve pretpostavke odakle su došli: po jednoj, u početku su naseljavali prostor oko Kaspijskog jezera i došli su preko Kavkaza, a po drugoj su došli preko Balkana.

Hatuša, kod današnjeg Bogakalea (Boğazköy) u središnjoj Turskoj, postaje prestonica oko 1650. pne., u vreme vladavine Hatušilija I.

Organizovana država se pojavila oko 1800. pne. pod kraljem (Suncem) Anitom. Hetiti su 1594. pne. zauzeli Vavilon i prouzrokovali pad Hamurabijeve dinastije. Godine 1593. pne. Kasiti su osvojili Vavilon. Država doživljava vrhunac za vreme Šušilulijume I, a u bici kod Kadeša odbijaju egipatski napad. Hetitska država se prostire od Egejskog mora (oko 1300. pne. Hetiti zauzimaju Efes) do blizu Biblosa.

Oko 1200. pne. hetitsku državu, koja je pre pola veka bila na još na vrhuncu, a sada oslabljenu ustancima i problemima sa razbojnicima, uništava najezda „morskih naroda“, naroda kome etnički sastav i poreklo nisu utvrđeni. Još pola milenijuma će postojati male hetitske države, države „hijeroglifskih Hetita“. Godine 717. pne. Asirci pod kraljem Šarukinom (Sargonom II) osvajaju poslednju veliku Hetitsku državu Karkemiš. Narednih vekova Hetiti se posemićuju i primaju jezik semitskih Jermena. Ime Hetita ubrzo posle toga konačno iščezava iz istorije.

Other Languages
Afrikaans: Hetiete
Alemannisch: Hethiter
العربية: حيثيون
مصرى: حيثيين
azərbaycanca: Xetlər
تۆرکجه: هیتیتلر
žemaitėška: Hetitā
беларуская: Хеты
български: Хети
brezhoneg: Hitited
bosanski: Hetiti
català: Hittites
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Háik (gū guók)
Cebuano: Itita
کوردی: ھیتییەکان
čeština: Chetité
Cymraeg: Hethiaid
dansk: Hittitter
Deutsch: Hethiter
Ελληνικά: Χετταίοι
English: Hittites
Esperanto: Hititoj
español: Hatti
eesti: Hetiidid
euskara: Hitita
فارسی: هیتی‌ها
føroyskt: Hittittar
français: Hittites
Frysk: Hettiten
galego: Hititas
עברית: חתים
हिन्दी: हत्ती लोग
hrvatski: Hetiti
magyar: Hettiták
Հայերեն: Խեթեր
Bahasa Indonesia: Bangsa Het
íslenska: Hittítar
italiano: Ittiti
日本語: ヒッタイト
Basa Jawa: Bangsa Hittit
ქართული: ხეთები
한국어: 히타이트
Kurdî: Hîtît
Latina: Hetthaei
lietuvių: Hetitai
latviešu: Heti
македонски: Хетити
മലയാളം: ഹിത്യർ
Bahasa Melayu: Hittite
Nederlands: Hettieten
norsk nynorsk: Hettittane
norsk: Hettittene
occitan: Ititas
polski: Hetyci
português: Hititas
română: Hitiți
русский: Хетты
Scots: Hittites
Simple English: Hittites
slovenčina: Chetiti
slovenščina: Hetiti
Soomaaliga: Xaytiyiin
shqip: Hititët
српски / srpski: Хетити
svenska: Hettiter
Kiswahili: Wahiti
Tagalog: Hitita
Türkçe: Hititler
українська: Хетти
oʻzbekcha/ўзбекча: Xettlar
Tiếng Việt: Người Hittite
Winaray: Hitita
中文: 赫梯
粵語: 赫梯