Grčki jezik

Grčki jezik
Ελληνικά
Govori se u: Grčka, Kipar, Albanija, okolne teritorije i druge države
Ukupno govornika: 12 miliona [1]
Genetička
podela:
Indo-evropski jezici
Grčki
Atički
Savremeni Grčki
Zvanični status
Zvanični jezik u: Grčka, Kipar
Jezik reguliše: ?
Jezički kodovi
ISO 639-1 el
ISO 639-2(B) gre
ISO 639-2(T) ell
SIL GRK

Grčki jezik (gr. Ελληνικά [Ellini’ka]) je indo-evropski jezik koji se sreće već oko XIV veka pne. u kritskim zapisima poznatim kao linear B. Mikenski grčki ovog perioda se razlikuje od kasnijeg klasičnog ili antičkog grčkog iz VIII veka pne. i kasnije, kada su tekstovi već zapisivani grčkim alfabetom.

Savremeni grčki je živi jezik i jedan od najbogatijih jezika današnjice, sa fondom od preko 600,000 reči. Neki stručnjaci prenaglašavaju njegovu sličnost sa hiljadama godina starijim klasičnim grčkim. Razumevanje između ova dva jezika je stvar rasprave. Jezik iz Helenskog i Vizantijskog perioda je mnogo bliži savremenom grčkom. U periodu od 1834. do 1976. pritisak je vršen da se u zvaničnoj upotrebi koristi katarevusa (gr. Καθαρεύουσα [katha’revusa]), 'puristički' jezik kojim su zanemarivani vekovi prirodnih lingvističkih promena i kojim se želelo vratiti grčki na klasični oblik. Ovaj oblik je bio prisutan u zvaničnim dokumentima, kao i u štampanom obliku, ali svakodnevni govor grka je bio drugačiji. On je napokon prihvaćen kao zvanični jezik 1976. i poznat je kao dimotiki (gr. Δημοτική [Dhimoti’ki]). Ipak, mnoge reči su ostale neizmenjene tokom vekova i ušle su i u druge jezike. Tipični primeri ovakvih reči su astornomija, demokratija, antropologija, teatar...

Istorija

Serija članaka o historiji Grčke
Acropolis-panorama-night.jpg
Heladski period oko. 32001050. pne.
Egejska civilizacija prije 1600. pne.
Mikenska Grčka oko. 16001200. pne.
Mračno doba oko. 1200800. pne.
Antička Grčka 776323. pne.
Helenistička Grčka 323. pne.146. pne.
Rimska Grčka 146. pne.330 n.e.
Bizantska Grčka 330. n.e.1453.
Osmanska Grčka 14531832
Moderna Grčka poslije 1832.
Teme
Grčki jezik Grčka književnost
Vojna historija Imena Grka

Poreklo

Postoji mnogo teroija o nastanku grčkog jezika. Jedna od njih govori da je nastao migracijom proto-grčkog stanovništva u današnju Grčku, što se datira između 3200 i 1900 pne. Druga smatra da je jezik evoluirao iz ranog indo-evropskog jezika.

Linear B

Prvo poznato pismo grčkog jezika je linear B, po prirodi slogovnik, korišteno u arhaičnom mikenskom dijalektu. Linear B nije dešifrovano sve do 1953. Nakon pada mikenske civilizacije, u periodu od oko 500 godina pisanje ili nije postojalo, ili su svi zapisi uništeni. Od ranog klasičnog perioda, grčki jezik se piše grčkim alfabetom, za koji se pretpostavlja da je potekao od feničanskog. Ovo se desilo otprilike u Homerovo vreme.

Antički grčki dijalekti

U arhaičnom i klasičnom periodu izdvajala su se tri dijalekta grčkog jezika, aeolski, jonski i dorski, što odgovara trima glavnim grčkim plemenima, Aeolijancima (pretežno naseljenim na Egejskim ostrvima), Joncima (naseljenim u današnjoj Turskoj) i Dorcima (stanovnici Peloponeza, kao što su Spartanci). Homerovi Ilijada i Odiseja su pisani vrstom književnog jonskog dijalekta uz pozajmice iz nekoliko drugih dijalekata. Jonski je, stoga, postao primarni književni jezik drevne Grčke sve do uspona Atine u kasnom V veku. Dorski je bio standardni za lirsku poeziju, kao što su horske ode grčkih tragičara.

Atički grčki

Atički grčki, subdijalekt jonskog, je bio vekovima jezik Atine. Većina klasične grčke književnosti koja nam je danas dostupna je napisana atičkim grčkim, uključujući tekstove Platona i Aristotela.

Koine grčki

Kako su Grci kolonizovali područje od Male Azije do Egipta i od Gibraltara do Srednjeg Istoka, tako je i se grčki razvijao u mnogobrojne dijalekte. Aleksandar Makedonski ( 356 pne.- 323 pne.) je bio presudan činilac u ujedinjavanju ovih dijalekata u jedinstveni oblik zvan Kini, arh. Koine (gr. Κοινή [Ki’ni – Koi’ne]), prema grčkoj reči koja znači 'zajednički'. Kini grčki se često naziva i grčkim Novog Zaveta.

Uvođenjem zajedničkog dijalekta, Aleksandrova vojska je lakše komunicirala međusobno. Jezik su učili i stanovnici okupiranih zemalja, čime je grčki postao svetski jezik.

Od Helenskog do Otomanskog perioda

Grči jezik je nastavio da se razvija i nakon Aleksandra, tokom Helenskog perioda ( 323 pne. – 281 pne). Tokom ovog perioda pojavila se Septuaginta, grčki prevod Hebrejske biblije (TANAH).

Tokom vekova, grčki je bio ' lingua franca' celog Rimskog carstva. Nakon pada Carstva 476. n.e., grčki je nastavio da se koristi kao zvanični jezik Istočnog rimskog carstva (kasnije Vizantije) sve do pada Carigrada u turske ruke 1453.

Tokom Otomanskog perioda, grčki u pisanom i govornom obliku je potisnut i u mnogome se promenio. Ovaj period se završio propašću Carstva u I svetskom ratu i formiranjem nove grčke države 1919.

Savremeni grčki

Iz ovih osnova je nastao savremeni grčki današnjice. On ima dva oblika, jedan donekle veštački, konzervativni zvan Καθαρεύουσα (koji sadrži mnogo antičkih reči izgovorenih na moderniji način) koji je bio zvaničan do 1976. i drugi, 'narodni' (što mu i ime govori Δημος – 'narod'), Δημοτική, koji je danas zvaničan jezik Grčke.

Other Languages
адыгабзэ: Урымыбзэ
Afrikaans: Grieks
Alemannisch: Griechische Sprache
አማርኛ: ግሪክ (ቋንቋ)
aragonés: Idioma griego
العربية: لغة يونانية
مصرى: يونانى
asturianu: Griegu
azərbaycanca: Yunan dili
تۆرکجه: یونان دیلی
башҡортса: Грек теле
žemaitėška: Graiku kalba
Bikol Central: Tataramon na Griego
беларуская: Грэчаская мова
беларуская (тарашкевіца)‎: Грэцкая мова
български: Гръцки език
भोजपुरी: यूनानी भाषा
বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী: গ্রীক ঠার
brezhoneg: Gresianeg
bosanski: Grčki jezik
буряад: Грек хэлэн
català: Grec
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Hĭ-lé-nà̤-ngṳ̄
нохчийн: Грекийн мотт
qırımtatarca: Yunan tili
čeština: Řečtina
Чӑвашла: Грек чĕлхи
Cymraeg: Groeg (iaith)
Zazaki: Yunanki
dolnoserbski: Grichišćina
Esperanto: Greka lingvo
español: Idioma griego
euskara: Greziera
estremeñu: Luenga griega
føroyskt: Grikskt mál
français: Grec
Nordfriisk: Griichisk spriak
Frysk: Gryksk
Gaeilge: An Ghréigis
贛語: 希臘語
Gàidhlig: Greugais
galego: Lingua grega
Avañe'ẽ: Elinikañe'ẽ
Gaelg: Greagish
客家語/Hak-kâ-ngî: Hî-lia̍p-ngî
עברית: יוונית
Fiji Hindi: Greek bhasa
hrvatski: Grčki jezik
hornjoserbsce: Grjekšćina
Հայերեն: Հունարեն
interlingua: Lingua grec
Bahasa Indonesia: Bahasa Yunani
íslenska: Gríska
italiano: Lingua greca
日本語: ギリシア語
la .lojban.: xesybau
Basa Jawa: Basa Yunani
ქართული: ბერძნული ენა
Адыгэбзэ: Алыджыбзэ
қазақша: Грек тілі
ភាសាខ្មែរ: ភាសាក្រិក
한국어: 그리스어
Перем Коми: Эллин кыв
kernowek: Grew
Кыргызча: Грек тили
Ladino: Lingua grega
Lëtzebuergesch: Griichesch
лезги: Грек чӀал
Limburgs: Nuigrieks
Ligure: Lengoa grega
lumbaart: Lengua greca
lingála: Ligreki
lietuvių: Graikų kalba
latviešu: Grieķu valoda
мокшень: Греконь кяль
Malagasy: Fiteny grika
олык марий: Грек йылме
Baso Minangkabau: Bahaso Yunani
македонски: Грчки јазик
монгол: Грек хэл
Bahasa Melayu: Bahasa Greek
မြန်မာဘာသာ: ဂရိဘာသာနှင့်စာပေ
Dorerin Naoero: Dorerin Grit
Plattdüütsch: Greeksche Spraak
Nedersaksies: Grieks
नेपाल भाषा: ग्रीक भाषा
Nederlands: Grieks
norsk nynorsk: Gresk
norsk: Gresk
Novial: Grekum
Chi-Chewa: Chigiriki
occitan: Grèc (lenga)
Kapampangan: Amanung Griyegu
Papiamentu: Griego
Picard: Grec
Piemontèis: Lenga greca
پنجابی: یونانی بولی
português: Língua grega
Runa Simi: Grigu simi
română: Limba greacă
русиньскый: Ґрецькый язык
Kinyarwanda: Ikigereki
саха тыла: Гириэк тыла
sicilianu: Lingua greca
Scots: Greek leid
davvisámegiella: Greikkagiella
Simple English: Greek language
slovenčina: Grécke jazyky
slovenščina: Grščina
Gagana Samoa: Fa'aEleni
Soomaaliga: Af-giriig
српски / srpski: Грчки језик
Sesotho: Segerike
Seeltersk: Griechisk
Basa Sunda: Basa Yunani
svenska: Grekiska
Kiswahili: Kigiriki
ślůnski: Grecko godka
తెలుగు: గ్రీక్ భాష
Tok Pisin: Tok Gris
Türkçe: Yunanca
татарча/tatarça: Юнан теле
удмурт: Грек кыл
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: گرېك تىلى
українська: Грецька мова
oʻzbekcha/ўзбекча: Yunon tili
vepsän kel’: Grekan kel'
Tiếng Việt: Tiếng Hy Lạp
Volapük: Grikänapük
Winaray: Griniyego
хальмг: Грисин келн
მარგალური: ბერძენული ნინა
ייִדיש: גריכיש
Yorùbá: Èdè Gríkì
中文: 希腊语
Bân-lâm-gú: Hi-lia̍p-gú
粵語: 希臘文
isiZulu: IsiGreki