Fridrik II., car Svetog rimskog carstva

Fridrik II.

Fridrih II. (26. decembar 119413. decembar 1250) je bio car Svetog rimskog carstva (12201250), kralj Nemačke (12121250), kralj obje Sicilije (11981250), titularni kralj Soluna (1230—1239) i kralj Kipra i Križarskog Kraljevstva (1225—1228). Pripadao je dinastiji Hoenštaufovaca. Bio je jedan od najenergičnijih i najsposobnijih vladara srednjeg veka.

Odrastao je i živio najviše na Siciliji, jer mu je majka bila ćerka Rodžera II Sicilijanskog. Često je bio u ratu sa Papskom državom, tako da je bio dva puta ekskomuniciran i jako ocrnjen u hronikama toga vremena. Papa Grgur IX ga je čak nazvao antihristom. Bio je prozvan stupor mundi, čudom sveta. Govorio je devet jezika, a pisao je na sedam jezika u doba kad su mnogi vladari jedva bili pismeni. Bio je pokrovitelj nauka i umetnosti, tako da je finansijski podržavao sicilijansku školu poezije, a od 1220. na njegovom dvoru se koristi sicilijanski jezik. Sicilijanska škola je imala kasniji veliki uticaj na Dantea i moderni italijanski.

Rane godine

Rođenje fridriha II

Fridrih je bio drugi sin Henrika VI. Njegov otac je uspio nagovoriti kneževe izbornika da izaberu 1196. dvogodišnjeg dečaka Fridriha II za kralja Nemačke. Henrik VI je umro 1197. od malarije, a u Nemačkoj je postojao veliki otpor da trogodišnji dečak Fridrih postane kralj, tako da Fridrihov stric Filip Švapski pristaje 1198. da bude kralj. Druga grupa kneževa izabire Otona IV kao antikralja.

Fridrihova majka Konstanca Sicilijanska je bila legitimna kraljica Sicilije. Fridriha je krunisala kao kralja Sicilije, a sebe je postavila na položaj regenta. Raskinula je sve veze sa Svetim rimskim carstvom, a sve nemačke savetnike je poslala kući. Nakon smrti majke Konstance 1198, papa Inoćentije III je postao Fridrihov staratelj.

Other Languages
Alemannisch: Friedrich II. (HRR)
Nederlands: Keizer Frederik II
Piemontèis: Federich II
Seeltersk: Freerk II. (HRR)
oʻzbekcha/ўзбекча: Fridrix II Shtaufen
Bân-lâm-gú: Friedrich 2-sè