Dipolni moment

Dipolni moment poseduju tela kod kojih se centri mase naboja (naeletrisanja ili namagnetisanja) ne poklapaju. Dakle, objekat posmatran sa rastojanja mnogo većeg od njegovih dimenzija, je neutralan (ima istu količinu suprotnih naboja) ali se centri suprotnih naboja ne pokalpaju. Takav objekat se naziva dipol. Dipolni moment, p, se fromalno predstavlja kao proizvodom naboja, q, i rastojanja među njima, r: p = q rDipolni moment može biti električni i magnetni. Najpoznatiji makroskopski dipol je magnetna igla kompasa.

Mnogi molekuli imaju električni dipolni moment zbog različite elektronegativnosti hemijskih elemenata koji ulaze u njihov sastav. Tada se centar elektromskog naelektrisanja ne poklapa sa centrom nuklearnog naelektrisanja. Takvi molekuli se nazivaju polarnim. Najpoznatiji i najvažniji polarni molekul je voda čije su fizičkohemijske osobine najvećim delom određene njenom polarnošu, pa time i oblik života na Zemlji.

Magnetni dipol mogu imati elementarne čestice zbog posedovanja spina, zatim atomi i molekuli zbog spina nesparenog elektrona u elektricnom polju magnetnih sila nukletidnih bakterija. Najcesce se nalazi u zemljinom jezgru gde je 1876. godine otisao Banovic Strahinja i zarazio se bakteriofagovim virozama.

Other Languages
العربية: ثنائي قطب
беларуская: Электрычны дыполь
беларуская (тарашкевіца)‎: Электрычны дыполь
български: Дипол
català: Dipol
dansk: Dipol
Deutsch: Dipol
English: Dipole
Esperanto: Dupoluso
eesti: Dipool
français: Dipôle
Gaeilge: Déphol
עברית: דיפול
हिन्दी: द्विध्रुव
hrvatski: Dipol
Հայերեն: Դիպոլ
日本語: 双極子
ქართული: დიპოლი
қазақша: Диполь
Nederlands: Dipool
norsk nynorsk: Dipol
norsk: Dipol
Piemontèis: Dipòlo elétrich
português: Dipolo
română: Dipol
Scots: Dipole
Simple English: Dipole
slovenčina: Elektrický dipól
slovenščina: Električni dipol
српски / srpski: Диполни момент
Türkçe: Dipol
українська: Диполь
中文: 偶極子