1980

Ovo je članak o godini 1980.
Milenijum:2. milenijum
Vjekovi:19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine:1977 1978 19801981 1982 1983
1980 u drugim kalendarima
Gregorijanski1980
MCMLXXX
Ab urbe condita2733
Islamski1400 – 1401
Iranski1358 – 1359
Hebrejski5740 – 5741
Bizantski7488 – 7489
Koptski1696 – 1697
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat2035 – 2036
 - Shaka Samvat1902 – 1903
 - Kali Yuga5081 – 5082
Kineski
 - Kontinualno4616 – 4617
 - 60 godinaYang Metal Majmun
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar11980
p  r  
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1980 (MCMLXXX) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru.

1980:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji

Januar/Siječanj

  • 1. 1. - Promenom u švedskom Zakonu o nasleđivanju, princeza Victoria postaje naslednik prestola umesto mlađeg brata.
  • 2. 1. - SR Hrvatska uvodi obvezne mirovine za zemljoradnike.
  • 3. 1. - Predsednik Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani zbog problema sa krvnim sudovima na nozi ("Titova poslednja bitka").
  • 3. 1. - Socijaldemokrata Francisco de Sá Carneiro je novi premijer Portugala (do decembra).
  • 4. 1. - SAD uvode žitni embargo prema SSSR-u zbog invazije u Afganistan.
  • 6. 1. - U 00:00 sati UTC počela epoha Globalnog pozicionog sistema.
  • 6. 1. - Ubijen Piersanti Mattarella, regionalni predsednik Sicilije - počinilac je mafija (njegov brat Sergio će 2015. postati predsednik Italije).
  • 9. 1. - U osam gradova Saudijske Arabije javno pogubljeno 63 učesnika Zauzeća Velike džamije prošlog novembra.
  • 13. 1. - Zvaničan nastanak benda Električni orgazam.
  • 13. 1. - Tanjug izveštava da predsednik Tito dobro reaguje na operaciju leve noge, ali konzilijum sutradan kaže da nije postignut "željeni efekt".
  • 13. 1. - U Nemačkoj osnovana partija Zeleni.
  • 14. 1. - Indira Gandhi je ponovo premijer Indije (do 1984), nakon što je Indijski nacionalni kongres pobedio na izborima.
  • januar - Vojska i milicija u SFRJ u povišenoj gotovosti[1], hapšenja političkih protivnika (u vezi sa sovjetskom invazijom na Afganistan i Titovom bolešću). Albanija za solidarnost s Jugoslavijom u slučaju sovjetske intervencije.
  • 17. 1. - New York Times izveštava da je Titovo stanje "prilično loše" i da je "prekasno" za amputaciju noge.
  • 20. 1. - Titu amputirana noga, kako bi se sprečilo širenje gangrene, objavljuje konzilijum, nakon čega mu se stanje popravilo.
  • 20. 1. - Bojan Križaj u Wengenu ostvario prvu pobedu u Svetskom kupu.
  • 20. 1. - U rušenju arene u Sincelejo, Kolumbija, poginulo 200 ljudi.
  • 21. 1. - Londonska cena zlata, Gold fixing, dostigla 850 dolara za troj uncu, što je najviši realni iznos u istoriji (2.484 dolara iz 2016).
  • 22. 1. - Sovjetski disident Andrej Saharov uhapšen zbog protesta protiv invazije Afganistana i poslat u unutrašnji egzil u Gorki (do 1986).
  • 26. 1. - Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose.
  • 26/27. 1. - Grupa tuniskih pobunjenika obučenih u Libiji napala vojne i policijske položaje u gradu Gafsa, ali su do uveče savladani, preko 40 mrtvih[2].
  • 27. 1. - Prijem Nikole Ljubičića je poslednja fotografija Josipa Broza u Fototeci Muzeja istorije Jugoslavije[3].
  • 27. 1. - Iranska talačka kriza — Canadian Caper: šestorica američkih diplomata izvučena iz Irana uz pomoć kanadske vlade i CIA (inspiracija za film Argo).
  • 29. 1. - Rubikova kocka predstavljena na sajmu igračaka u Londonu, zatim i drugde u zapadnim zemljama.
  • 31. 1. - Građanski rat u Gvatemali: u policijskom jurišu na špansku ambasadu u Gvatemali, koju su zauzeli seljaci, došlo do požara i pogibije 36 osoba.

Februar/Veljača

Hladnoratovski svet 1980.
  • 2 - 3. 2. - Neredi u Državnom zatvoru Novog Meksika, 33 mrtvih.
  • 4. 2. - Abulhasan Banisadr postaje prvi predsednik Islamske Republike Iran (do 1981); značajniji je imam Homeini kao Vrhovni vođa.
  • 4. 2. - Gomila u Tripoliju zapalila francusku ambasadu, čija mornarica patrolira u blizini nakon incidenta u Gafsi.
  • 4. 2. - SFRJ: u Međurepubličkom komitetu za tržište i cene Savezne skupštne postignut dogovor o kontroli cena.
  • 7 - 9. 2. - Simpozijum "SKJ i socijalistička revolucija" na Bledu, član predsedništva CK SKJ Branko Mikulić pominje ideje sa Šestog kongresa (1952) o "edukativnoj" umesto "komandnoj" ulozi partije.
  • 10. 2. - Konzilijum: Tito ima problema sa bubrezima i varenjem; sutradan izvešteno i o srčanoj slabosti.
  • 13. 2. - Povišena gotovost JNA usled daljeg pogoršanja Titovog stanja (kritično stanje u jednom trenutku tokom noći).
  • 14 - 23. 2. - Zimske Olimpijske igre u Lake Placidu.
  • 21. 2. - Titu nešto bolje, šalje poziv na detant Karteru i Brežnjevu.
  • 22. 2. - Tito na dijalizi, takođe ima zapaljenje pluća.
  • 22. 2. - "Čudo na ledu": hokejaška reprezentacija SAD pobedila favorizovani SSSR sa 4:3 (druga trećina završena 2:3).
  • 22. 2. (3. hut 1358. po afganskom kalendaru) - "Ustanak 3. huta": u Kabulu proglašeno ratno stanje nakon što su se antisovjetske demonstracije pretvorile u nerede, protiv kojih se koriste tenkovi.
  • 24. 2. - Izraelska funta zamenjena šekelom po kursu 10:1 (ovaj stari šekel će biti zamenjen novim šekelom 1985).
  • 25. 2. - U Briselu parafiran sporazum o trgovini i saradnji između SFRJ i Evropske ekonomske zajednice[4] (ratifikovan 1983).
  • 25. 2. - Vojni udar u Surinamu, neformalnu vlast uzima Dési Bouterse (do 1987, kasnije izabran za predsednika 2010).
  • 27. 2. - Papa imenovao Alojzija Šuštara za ljubljanskog nadbiskupa.
  • 27. 2. - Konzilijum: Tito ima unutrašnje krvarenje.
  • 27. 2. - "Pokret 19. aprila" u Kolumbiji zauzeo dominikansku ambasadu, opsada traje do aprila.

Mart/Ožujak

  • 1. 3. - Prva vežba i zvanični nastanak benda VIS Idoli.
  • 1. 3. - Front Polisario naneo poraz marokanskim snagama na severu Zapadne Sahare, ovi odgovaraju operacijom čišćenja u maju.
  • 3. 3. - Pierre Trudeau ponovo kanadski premijer (do 1984).
  • 3. 3. - Prem Tinsulanonda novi tajlandski premijer (do 1988).
  • 4. 3. - Robert Mugabe izabran za premijera Južne Rodezije.
  • 6. 3. - Marguerite Yourcenar postala prva žena član Francuske akademije.
  • 8. 3. - Počinje rok festival u Tbilisiju, prvi u SSSR.
  • 9. 3. - Prvi put upotrebljen imunosupresantni lek ciklosporin - u SAD odobren 1983.
  • 10. 3. - Početak Berberskog proleća u Alžiru, borba za jezik i kulturu ugrožene arabizacijom.
  • 14. 3. - Titovim problemima se pridružuje i visoka temperatura.
  • 14. 3. - Pad aviona kod Varšave, poginuo 14-člani američki bokserski tim i još 73 osobe.
  • 14. 3. i 18. 3. - Plenumi CK-ova SK Srbije odn. SK Hrvatske - za kolektivno rukovodstvo, protiv "liderstva", zalaganje za ličnu inicijativu i odgovornost.
  • 16. 3. - Nasilno ugušeni studentski protesti protiv predsednika Malija Mousse Traoréa, lider Abdoul Karim Camara mučen do smrti.
  • 17. 3. - Eksplodirala bomba ispred kancelarije jugoslovenske banke u Njujorku (hrvatski emigranti prete sa još dve bombe ako se ne objavi njihovo pismo).
  • 18. 3. - Eksplozija rakete Vostok na kosmodromu Pleseck, poginulo 50 osoba.
  • 20. 3. - U oluji potonuo brod Mi Amigo sa kojeg je emitovao piratski Radio Caroline (vraćaju se 1983).
  • 21. 3. - A House Divided, završna epizoda druge sezone TV-serije Dallas u kojoj je protagonist J.R. Ewing ustrijeljen, postaje najpoznatiji cliffhanger u historiji televizije.
  • 21. 3. - Predsednik Karter objavio da će SAD bojkotovati Olimpijske igre 1980 u Moskvi (ranije je Sovjetima dao rok do 20. februara da se povuku iz Afganistana).
  • 23. 3. - Miting u Novom Sadu, želje za Titov oporavak.
  • 23. 3. - Konačno prekinuto izlivanje nafte iz bušotine Ixtoc I u Meksičkom zalivu, koje je trajalo od prošlog juna.
  • 24. 3. - Nadbiskup Óscar Romero ubijen tokom mise u San Salvadoru, na sahrani 30. 3. u pucnjavi ubijeno 42 ljudi - razgoreva se Salvadorski građanski rat.
  • 26. 3. - Kavez lifta u rudniku zlata Vaal Reef u Južnoj Africi propao 1,9 kilometara - 23 mrtvih.
  • 26. 3. - Osnovana kompanija Arianespace, prvi komercijalna firma za lansiranje u svemir (prva raketa Ariane je lansirana prošlog decembra).
  • 27. 3. - Pad norveške naftne platforme "Alexander L. Kielland" u Severnom moru, 123 poginulih.
  • 27. 3. - Srebrni četvrtak: nagli pad cene srebra dovodi do panike na tržištu.
  • 28. 3. - Počinje primanje akontacije za Juga (100.000 dinara).
  • 28. 3. - U Jerusalimu otkriven Talpiotski grob.
  • 28. 3. - Ekonomska kriza u Argentini: pad najveće privatne banke Banco de Intercambio Regional povlači za sobom još 37 finansijskih institucija, što utiče i na industriju.
  • 30. 3. - "Politika" izveštava da oko 50 kosovskih Albanaca u pritvoru očekuje suđenje zbog "antidržavne delatnosti"[5].
  • mart-novembar - Otkriveni su Saturnovi sateliti: Janus, Helena, Kalipso, Telesto, Prometej, Pandora i Atlas.

April/Travanj

  • 1. 4. - Islamistička pobuna u Siriji: jedna divizija vojske dolazi u Alep nakon talasa štrajkova i opozicione aktivnosti, do polovine meseca ginu stotine civila - "opsada" grada traje do sledećeg februara.
  • 1. 4. - U Bagdadu bačena bomba na zamenika premijera Tariqa Aziza, počinitelji su iz proiranske šiitske partije.
  • 2. 4. - Jugoslavija potpisala sporazum sa Evropskom zajednicom o uklanjanju ograničenja na jugoslovenski izvoz (naročito mesa i poljoprivrednih proizvoda); uključeni i krediti od 280 miliona dolara od Evropske investicione banke.
  • 6. 4. - Titova pneumonija se povlači.
  • 7. 4. - SAD prekinule diplomatske odnose sa Iranom i uvele ekonomske sankcije.
  • 7. 4. - Američka delegacija u poseti Jugoslaviji, razgovara se o saradnji.
  • 7. 4. - Gossamer Penguin je prva letelica na solarni pogon.
  • 8. 4. - Imam Homeini poziva na rušenje iračkog predsednika Huseina.
  • 9. 4. - U Bagdadu pogubljen šiitski klerik Muhammad Baqir al-Sadr (tast i rođak Muktade al-Sadra), na udaru su i drugi šiitski klerici i njihove porodice.
  • 9 - 12. 4. - Prva sovjetska Pandžširska operacija u Afganistanu.
  • 12. 4. - Predsednik Liberije William R. Tolbert Jr. ubijen u vojnom udaru - Samuel Doe, prvi domorodac na čelu zemlje, prekida 130 godina demokratske predsedničke sukcesije (i sam zbačen i ubijen 1990).
  • 14. 4. - Iron Maiden izdaje prvi album.
  • 14. 4. - 52. dodjela Oscara: najbolji film Kramer vs. Kramer, ukupno pet nagrada od devet nominacija, najbolji strani film " Limeni doboš".
  • 15. 4. - Marielski egzodus - oko 125.000 Kubanaca napušta zemlju do kraja oktobra.
  • april - Osnovan bend Šarlo Akrobata.
  • april - Godišnja inflacija u SFRJ 26%
  • 18. 4. -  Zimbabve, ranija Južna Rodezija, stiče nezavisnost od UK, predsednik vlade je Robert Mugabe (od 1987. predsednik, sve do vojnog prevrata 2017).
  • 18. 4. - Iranska kulturna revolucija: imam Homeini napada univerzitete sa zapadnim programom - već sledeće večeri napadnuta učiteljska škola, univerziteti će biti zatvoreni tri godine.
  • 19. 4. - Pesma Evrovizije u Hagu: Johnny Logan iz Irske pobedio prvi put, nije bilo Jugoslavije, kao ni Izraela (mada je pobedio prošle godine); prvi i jedini put nastupio Maroko.
  • 19. 4. - Violeta Chamorro napušta nikaragvansku Huntu nacionalne rekonstrukcije, tri dana kasnije i Alfonso Robelo, jer sandinisti idu previše ulevo i prema Kubi i SSSR.
  • 20. 4. - Konzilijum: Tito sada ima problema i sa jetrom, stanje se pogoršava.
  • 22. 4. - Uveče Titovo stanje postaje komatozno i "u šoku" je, ali se par dana kasnije malo popravlja.
  • 22. 4. - Filipinski putnički brod Don Juan se sudario sa tankerom, 176 mrtvih.
  • 22 - 25. 4. - U Beogradu održana Svetska sindikalna konferencija o razvoju.
  • 23. 4. - Komunistička pobuna u Tajlandu: premijer potpisao naređenje 66/2523 kojim se nudi amnestija i demokratski proces - počinje opadanje pobune koja je trajala 1965-83.
  • 25. 4. - Operacija Eagle Clow, bezuspješni pokušaj spašavanja američkih talaca u Iranu, u sudaru dva helikoptera poginulo 8 američkih vojnika.
  • 25. 4. - Dan-Air Flight 1008: avion udario u brdo na Tenerifi, 145 mrtvih.
  • 25. 4. - 4. 5. - U Beogradu se održava Evropski šampionat u dizanju tegova.
  • 27. 4. - Okončana opsada ambasade u Bogoti, taoci pušteni, gerilci odleteli na Kubu.
  • 30. 4. - Iransko-arapski teroristi zauzimaju iransku ambasadu u Londonu, SAS-ovci je povraćaju pet dana kasnije.
  • 30. 4. - Juliana, kraljica Holandije abdicirala u korist kćerke Beatrix (i ona abdicira 2013).
  • 30. 4. - Konzilijum izveštava da je Titu bolje.

Maj/Svibanj

  • 2. 5. - Referendum u Nepalu sa 54,8% podržava postojeći nepartijski sistem panchayat umesto višestranačja (sistem će biti promenjen 1990).
  • 3. 5. - U nemačkom Gorlebenu proglašena Republik Freies Wendland, u znak protesta zbog planirane nuklearne deponije - policija rasturila kamp sledećeg meseca.
  • 4. 5. - Josip Broz Tito umro na Kliničkom centru Ljubljana u 15:05.
  • 4. 5. - Lazar Koliševski novi predsednik Predsedništva. Centralni komitet SKJ i Predsedništvo SFRJ objavili proglas.
  • 5. 5. - Plavi voz sa Titovim telom stigao u Beograd.
  • 7. 5. - Paul Geidel pušten iz zatvora u državi New York posle odsluženih skoro 69 godina (umro 1987).
  • 8. 5. - Tito sahranjen u Kući cvijeća, uz dotada rekordno okupljanje svjetskih čelnika - 208 delegacija iz 126 zemalja svijeta (tek će sahrana pape Jovana Pavla II 2005. biti veća).
  • 10. 5. - Kuća cveća otvorena za posetioce.
Cvijetin Mijatović
  • 15. 5. - Cvijetin Mijatović (SR BiH) novi predsednik Predsedništva SFRJ nakon Lazara Koliševskog.
  • 16. 5. - Izvešteno o osnivanju Saveta za Teritorijalnu odbranu u sklopu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (na čelu Saveta gen-puk. Stane Potočar)[6].
  • 16. 5. - U NR Kini određene prve specijalne ekonomske zone: Shenzhen, Zhuhai i Shantou u prov. Guangdong te Xiamen u Fujianu[7].
  • 17. 5. - "Puč 17. maja" u Južnoj Koreji: vojni udar generala Chun Doo-hwana, neformalnog lidera zemlje i direktora obaveštajne službe KCIA - ratno stanje prošireno na celu zemlju, masovna hapšenja.
Erupcija Saint Helens

Jun/Juni/Lipanj

Kula Genex - Zapadna kapija Beograda
  • jun - Narodna skupština Srbije usvojila zakon kojim se sa platnog spiska Beogradskog univerziteta skidaju profesori koji nisu radili dve godine, ako ne nađu novu poziciju u roku od šest meseci (u decembru će biti upotrebljeno protiv "Praxisovaca").
  • 1. 6. - U Trbovlju osnovana grupa Laibach.
  • 1. 6. - Pokrenut informativni kanal CNN.
  • 2. 6. - Eksplozija bombe pred kućom Vladimira Sinđelića, otpravnika poslova u jugoslovenskoj ambasadi u Vašingtonu; nema povređenih, odgovornost preuzeli "hrvatski borci za slobodu", predsednik Karter osudio napad.
  • 3. 6. - Eksplozija u muzeju Kipa slobode, "hrvatski borci za slobodu" preuzimaju odgovornost.
  • 6. 6. - MMF stavio Jugoslaviji na raspolaganje 445 miliona dolara za pomoć ekonomiji u problemima; dinar devalviran sa 21 na 27,3 za dolar (radi podsticanja izvoza i smanjenja uvoza).
  • 6. 6. - 9. 6. - Peticija 36 beogradskih intelektualaca Predsedništvu SFRJ za amnestiju političkih zatvorenika u Jugoslaviji ("verbalni delikt"), prvi takav potez posle rata[9].
  • 7. 6. - Osnovana Zadužbina Miloša Crnjanskog.
  • 7. 6. - Operacija Smokeshell: južnoafričke snage ušle u Angolu, tuku se sa SWAPO-om do početka jula.
  • 9. 6. - Komičar Richard Pryor se zapalio dok je pušio kokain.
  • 11. 6. - Peticija 54 slovenačka intelektualca republičkom Socijalističkom savezu protiv "restaljinizacije" kulturnog života u Sloveniji.
  • 12. 6. - 11. plenum CK SKJ - Predsedništvo CK SKJ preuzima funkcije Predsednika SKJ do sledećeg kongresa; uvedena funkcija predsednika Predsedništva CK SKJ sa jednogodišnjim mandatom, koji učestvuje u radu Predsedništva SFRJ - prvi je Stevan Doronjski, raniji predsedavajući Predsedništva CK (do oktobra, jer mu je uračunat minuli staž).
  • 12. 6. - Umro japanski premijer Masayoshi Ōhira, u julu ga nasleđuje Zenkō Suzuki (do 1982).
  • jun? - Prvak Jugoslavije u fudbalu Crvena zvezda; Sarajevo, Radnički Niš i Napredak Kruševac idu u Kup UEFA; Dinamo (Zg) u Kup pobednika kupova.
  • 20. 6. - Prikazan film The Blues Brothers.
  • 23. 6. - Predsedništvo CK SK Slovenije odlučilo da Anton Vratuša ustupi mesto predsednika RIV-a Janezu Zemljariču.
  • 23. 6. - Sanjay Gandhi, Indirin sin i odnedavno generalni sekretar Kongresne partije, poginuo u avionskom udesu - njegov brat Rajiv Gandhi će ući u politiku sledeće godine (premijer 1984-89).
  • 23. 6. - Prvi vijetnamski upad iz Kampučije u Tajland, koji je dao utočište Crvenim Kmerima.
  • 24. 6. - Američki predsednik Jimmy Carter u poseti Jugoslaviji (na Titovoj sahrani bio potpredsednik Walter Mondale).
"Ko to tamo peva" (nije originalni poster)
  • 25. 6. - Muslimansko bratstvo pokušalo ubistvo sirijskog predsednika Hafeza al-Asada.
  • 26. 6. - Skupština SFRJ usvojila Zakon o vojnoj obavezi: vojni rok 15 meseci, odmah posle srednje škole (moguće 12 + 3 meseca po završetku studija), dovoljna opšta radna sposobnost[10].
  • 27. 6. - Let Aerolinee Itavia 870 oboren tajanstvenom eksplozijom iznad Tirenskog mora.
  • 29. 6. - Još jedan potres na Kopaoniku.
  • 29. 6. - Vigdis Finnbogadottir izabrana za predsednicu Islanda (do 1996) - prva žena demokratski izabrana za šefa države.
  • 29. 6. - Predsednički izbori u Boliviji donose relativnu većinu Hernánu Silesu Zuazu, predviđeno je da Nacionalni kongres 6. avgusta donese odluku o predsedniku (Zuazo će usled vojne intervencije biti predsednik tek 1982-85).
  • 30. 6. - Prikazana komedija "Ko to tamo peva", koja se smatra najboljim srpskim filmom.
  • jun - avgust - Velika vrućina i suša u SAD, stradalo 1.700 ljudi.

Jul/Juli/Srpanj

  • 2. 7. - Prikazana komedija Airplane! ("Ima li pilota u avionu?").
  • 7. 7. - Libanski građanski rat — Masakr u Safri ("Noć dugih noževa"): falangističke snage Bachira Gemayela uništile miliciju Tigrovi Camilla Chamouna kako bi se konsolidovale hrišćanske snage.
  • 8. 7. - U Poljskoj počinju Lublinski štrajkovi.
  • 9 - 10. 7. - "Zavera iz Nožeha": u Iranu sprečen pokušaj prevrata od strane oružanih snaga, u čemu je iz emigracije učestvovao bivši premijer Šapur Bahtijar.
  • 10. 7. - Potpisan petogodišnji trgovački ugovor između SFRJ i Albanije vredan 720 miliona dolara.
  • jul - Sovjetska delegacija, na čelu sa potpredsednikom Vrhovnog Sovjeta Vasilijem Kuznjecovim, u poseti Jugoslaviji.
  • jul - Napadi u štampi na Milovana Đilasa.
  • 17. 7. - Ronald Reagan nominovan za republikanskog kandidata na predsedničkim izborima, sa 97,4% glasova na konvenciji.
  • 17. 7. - Predsednica Bolivije Lidia Gueiler Tejada zbačena u vojnom udaru svog rođaka generala Tejade (predsednik do 1981).
  • 18. 7. - Pokušaj ubistva bivšeg iranskog premijera Bahtijara u Neuilly-sur-Seine, Francuska, stradali sused i policajac.
  • 19. 7. - Otvoren Krčki most (prvobitno "Titov most").
  • 19. 7. - 3. 8. - Olympic rings without rims.svg Olimpijske igre u Moskvi. Zbog invazije na Afganistan, SAD i još neke zemlje su bojkotovali igre, ili su sportisti nastupali pod olimpijskom zastavom. Jugoslovenski sportisti su uzeli 2 zlatne (košarkaši i bokser Slobodan Kačar), 3 srebrne i 4 bronzane medalje.
  • 22. 7. - U SAD ubijen iranski emigrant Ali Akbar Tabatabaei.
  • 24. 7. - Vladimir Bakarić, član predsedništava SFRJ i CK SKJ, primljen u vojnu bolnicu u Zagrebu, usled pogoršanja zdravstvenog stanja.
  • 26. 7. - 2. 8. - 27. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film " Petrijin venac"[11].
  • 27. 7. - Bivši iranski šah Mohammed Reza Pahlavi umro u Kairu.
  • 28. 7. - Vladimir Visocki sahranjen u Moskvi, ispraćen od velikog broja ljudi.
  • 29. 7. - Usvojena nova zastava Irana.
  • 30. 7. - Nezavisnost  Vanuatua, ranijeg britansko-francuskog kondominijuma Novi Hebridi; ranije tokom godine Tafea pokušavala da se otcepi, a na ostrvu Espiritu Santo se vodi kratak Kokosov rat.
  • 30. 7. - Izraelski Kneset doneo Zakon o Jeruzalemu, "cjelovitom i ujedinjenom", kao glavnom gradu Izraela - međunarodna zajednica protestira zbog anektiranja Istočnog Jeruzalema.

Avgust/August/Kolovoz

Bolonjski masakr
  • 2. 8. - Bolonjski masakr: teroristička bomba na železničkoj stanici u Bolonji ubija 85 ljudi.
  • 5. 8. - U Belgiji donesen zakon o devoluciji: flamanska i valonska zajednica će imati skupštinu i vladu za kulturna, jezička i obrazovna pitanja, takođe i regionalna tela za ekonomska pitanja.
  • 5. 8. - Uragan Allen je jedan od najjačih zabeleženih, u Karibima narednih dana stradalo 269 ljudi, ali makar se okončava dugi talas vrućine u Teksasu.
  • 12. 8. - U Montevideu potpisan ugovor kojim je osnovano Latinoameričko udruženje za integraciju.
  • 14. 8. - Lech Wałęsa vodi prvi štrajk u brodogralištima Gdanjska, nakon što je vlada odobrila poskupljenje hrane.
Lech Wałęsa u Gdanjsku
  • 14. 8. - Predsednik Jimmy Carter izabran za kandidata demokrata na izborima; Edward Kennedy bio protivkandidat (64 prema 35% glasova).
  • 14. 8. - Ubijena Dorothy Stratten, Playboy Playmate of the Year.
  • 17. 8. - U Poljskoj osnovan sindikat Solidarnost.
  • 19. 8. - Saudia Flight 163: avion izgoreo nakon prinudnog sletanja u Rijad, poginula 301 osoba.
  • 20. 8. - Reinhold Messner se popeo sam i bez kiseonika na Mont Everest.
  • 31. 8. - Potpisan Sporazum iz Gdanjska - dozvoljeno osnivanje sindikata nezavisnog od vlasti itd. (→ 21 postulat MKS).

Septembar/Rujan

  • 1. 9. - Chun Doo-hwan i formalno postaje predsednik Južne Koreje (do 1988).
  • 1. 9. - U Nemačkoj uhapšen krajnji desničar Manfred Roeder, čija je organizacija Nemačke akcione grupe napadala strance ranije tokom godine.
  • 5. 9. - U Švicarskoj je pušten u promet 16,3 kilometara dugačak cestovni tunel kroz alpski masiv St. Gotthard.
  • 5. 9. - Smenjen Prvi sekretar Poljske ujedinjene radničke partije Edward Gierek, nasleđuje ga Stanisław Kania (do 1981).
  • 10. 9. - Kineski premijer Hua Guofeng zamenjen Zhao Ziyangom (do 1987).
  • 10. 9. - Sirija i Libija (Asad i Gadafi) objavili ujedinjenje.
  • 11. 9. - Na referendumu upitne regularnosti odobren novi ustav Čilea i ostanak Pinocheta na vlasti još osam godina.
  • 12. 9. - Treći vojni udar u istoriji Republike Turske: okončano nasilje političkih bandi po cenu državnog nasilja - na vlast dolazi gen. Kenan Evren (do 1989).
  • septembar - Iranska talačka kriza: počinju tajni pregovori za puštanje talaca.
  • 17. 9. - U Poljskoj osnovan sindikat Solidarnost.
  • 17. 9. - Irak jednostrano ukida Alžirski sporazum sa Iranom o Šat al-Arabu.
  • 17. 9. - Bivši nikaragvanski diktator Anastasio Somoza Debayle ubijen u Paragvaju.
  • 17. 9. - Južnokorejski političar Kim Dae-jung osuđen na smrt (biće predsednik 1998-2003 i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2000).
  • 22. 9. - Iračkim napadom počinje Iračko-iranski rat: napadi na aerodrome i invazija Kuzestana, počinje Bitka za Horamšar. Zatvaranjem Šat el-Araba je onemogućen izvoz iračke nafte, što dovodi do porasta cene ("treći naftni šok").
  • 23. 9. - Bob Marley drži poslednji koncert.
  • 23. 9. - 28. 10. - U Beogradu se održava XXI generalna konferencija UNESCO-a, usvojena rezolucija o informisanju za koju Zapad kaže da će ograničiti slobodu štampe (→ MacBrideov izveštaj).
  • 24. 9. - Margaret Thatcher je prvi britanski premijer u poseti Jugoslaviji (izuzimajući Titovu sahranu).
  • 24. 9. - Potpisan Sovjetsko-jugoslovenski 10-godišnji trgovinski, ekonomski i tehnički sporazum.
  • 24. 9. - Glumica Merima Isaković doživljava u Beogradu tešku saobraćajnu nesreću[12].
  • 26. 9. - Eksplodirala bomba na Oktoberfestu u Minhenu, poginulo 13 osoba (počinilac ekstremni desničar, neki dovode u vezu sa Operacijom Gladio).
  • 29. 9. - 13. plenum CK SKJ o ekonomskim problemima.

Oktobar/Listopad

  • 2. 10. - Počela serijska proizvodnja Juga (do 2008).
  • 2. 10. - Larry Holmes pobedio Muhammada Alija tehničkim nokautom.
  • 3. 10. - Bačena bomba na parisku sinagogu, 4 mrtvih.
  • 5. 10. - Izbori u Nemačkoj: pojačana socijaldemokratsko-liberalna koalicija kancelara Schmidta.
  • 8. 10. - Lakši zemljotres u mostarskom kraju, osetio se i na obali.
  • 10. 10. - Margaret Thatcher održala govor na partijskoj konferenciji: The lady's not for turning, tj. neće se odustati od liberalizacije ekonomije (→ tačerizam).
  • 10. 10. - El Asnamski zemljotres u Alžiru, najmanje 2.600 mrtvih.
  • 10. 10. - Spajanjem pet levičarskih gerilskih grupa u El Salvadoru nastaje Front Farabundo Martí za nacionalno oslobođenje.
  • 10. 10. - U Ženevi usvojena Konvencija o određenom konvencionalnom oružju (nagazne i potezne mine, zapaljivo oružje, zaslepljujući laseri).
  • 13. 10. - Erich Honecker, lider NDR, izlaže "Zahteve iz Gere" upućene SRN: prihvatanje granice na sredini Elbe, istočnonemačkog državljanstva, stalna predstavništva uzdignuta u ambasade i ukidanje centralnog registra kršenja ljudskih prava - SRN odbija.
  • oktobar - Pijanista Ivo Pogorelić zbog kontroverzne izvedbe nije prošao u finale Šopenovog takmičenja u Varšavi, ali dobio nagradu poljskog Saveza studenata.
  • 16. 10. - Muharem Kurbegović, prozvan Alphabet Bomber, nađen krivim za eksploziju na losanđeleskom aerodromu 1974. i ukupno 25 tačaka za ubistvo, paljevine itd[13].
  • 18. 10. - Arnaldo Forlani italijanski premijer nakon Cossige (do 1981).
  • 20. 10. - Lazar Mojsov novi predsednik Predsedništva CK SKJ.
  • 20. 10. - Grčka se posle šest godina vratila u vojno krilo NATO-a.
  • 21. 10. - Mihail Gorbačov ušao u Politbiro CK KPSS.
  • 22 - 24. 10. - Nikolae Čaušesku, predsednik Rumunije, u poseti SFRJ.
  • 23. 10. - Nikolaj Tihonov je novi sovjetski premijer (do 1985) nakon ostavke obolelog Kosigina.
  • 24. 10. - Iračani zauzimaju Horamšar nakon krvave opsade.
  • 25. 10. - Šef delegacije Afganistana na konferenciji UNESCO-a u Beogradu osudio sovjetsku invaziju i svoju vladu, zatim odlazi na zapad.
  • 29. 10. - Amandmani na Ustav SFRJ stavljeni na javnu diskusiju (trajanje mandata funkcionera)[14].
  • 30. 10. - Honduras i El Salvador potpisali mirovni sporazum (→ Fudbalski rat iz 1969.) i složili se da granični spor izlože pred Međunarodni sud pravde.
  • oktobar - novembar - Dobrica Ćosić i Ljubomir Tadić pokušavaju da pokrenu časopis "Javnost" ("slobodni i demokratski časopis").

Novembar/Studeni

  • 1. 11. - SIV liberalizovao cene oko jedne trećine industrijskih proizvoda (zamrznute avgusta 1979), ograničene cene mesa.
  • 2. 11. - Komitet Pokreta nesvrstanih u Beogradu razgovara o Iransko-iračkom ratu.
  • 3. 11. - Peticija 102 intelektualca u Beogradu (potpisana u oktobru) za ukidanje člana 133 Krivičnog zakona SFRJ ("neprijateljska propaganda" i "lažno predstavljanje situacije u zemlji").
  • 4. 11. - Ronald Reagan izabran za predsjednika SAD pobedivši predsjednika Kartera - pobedio u 44 države, 50,7 prema 41% u narodnim glasovima; potpredsjednik je George H. W. Bush.
  • 5 - 7. 11. - Grčki predsednik Konstantin Karamanlis u poseti SFRJ.
  • 6. 11. - Jugoslovenski premijer Veselin Đuranović stigao u posetu Kini.
  • 6. 11. - Iračani započinju desetomesečnu neuspešnu Opsadu Abadana.
  • 10. 11. - U Poljskoj zvanično registrovan sindikat Solidarnost.
  • 10. 11. - Michael Foot je novi lider britanskih laburista (do 1983), pripada levom krilu stranke.
  • 11. 11. - U Madridu počinje drugi prateći sastanak Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (do 1983).
  • 12. 11. - Najbliži prilaz Voyagera 1 Saturnu (oko mesec dana kasnije počinje njegova međuzvezdana misija).
  • 14. 11. - U vojnom udaru zbačen prvi predsednik Gvineje Bisau Luís Cabral, sledi João Bernardo Vieira (1980-1999 i 2005-2009).
  • 14. 11. - Premijera filma Raging Bull.
  • 17. 11. - U Sacramentu uhapšeni Gerald i Charlene Gallego koji su silovali i ubili 10 žrtava, uglavnom tinejdžera.
  • 20. 11. - U Pekingu počinje suđenje " Bandi četvorke" za zločine tokom Kulturne revolucije.
  • 21. 11. - John Lennon i Yoko Ono izazvali skandal pozirajući nagi fotografu Alenu Tannenbaumu.
  • 21. 11. - Epizoda serije "Dalas" u kojoj se očekivalo da će se videti ko je upucao J. R. Ewing-a, postaje najgledanija do tada (druga najgledanija ikad) u Americi.
  • 21. 11. - Požar u hotelu MGM Grand u Las Vegasu, 84-oro poginulih.
  • 23. 11. - Katastrofalni Irpinijski potres u južnoj Italiji, stradalo 4.800 ljudi.
  • 24. 11. - Sedmorica profesora "Praxisovaca" (Marković, Tadić, Životić, Golubović, Mićunović, Stojanović, Popov) obavešteni da od 2. 12. neće primati platu na Beogradskom univerzitetu (nisu predavali, dobijali su 60% plate od 1975.).
  • 25. 11. - SSRNJ ne daje dozvolu za časopis "Javnost" (Ćosić, Tadić), slede napadi u štampi.
  • 25. 11. - Četrdeset tri hrvatska intelektualca (Ivan Supek, Franjo Tuđman, Vlado Gotovac...) poslala memorandum Predsedništvu SFRJ za oslobađanje političkih zatvorenika.
  • 25. 11. - Vojni udar u Gornjoj Volti, zbačen Sangoulé Lamizana, dolazi pukovnik Saye Zerbo (do 1982).
  • 27. 11. - SFRJ dobija zajam od 250 miliona dolara od devet zapadnih i jedne moskovske banke (od početka godine 1,6 milijardi dolara, traži se još 400 miliona)[15].

Decembar/Prosinac

  • 2. 12. - Odred smrti u El Salvadoru silovao i ubio američku misionarku Jean Donovan i tri časne sestre.
  • 2. 12. - Nemački Savezni administrativni sud potvrdio januarsku zabranu neonacističke grupe Wehrsportgruppe Hoffmann.
  • 4. 12. - 15. plenum CK SKJ - ekonomska situacija opet glavna tema, uključujući njene "ideološko-političke aspekte".
  • 4. 12. - Slučaj Camarate: u avionskoj nesreći ginu portugalski premijer Francisco de Sá Carneiro i ministar odbrane Adelino Amaro da Costa - kasnije se ispostavilo da se radilo o atentatu (vidi i Oktobarsko iznenađenje (teorija zavere)).
  • 4. 12. - Led Zeppelin objavljuje da se razilaze, nakon smrti bubnjara Johna Bonhama prošlog septembra.
  • 8. 12. - Ubijen John Lennon.
  • 8. 12. - Jak sneg i vetar remete saobraćaj u Jugoslaviji.
  • 10. 12. - Mitja Ribičič, lider slovenačkog Socijalističkog saveza, u "liberalnom" intervjuu "Startu": ne bi trebalo zabranjivati emigrantsku štampu, deo problema potiče od toga što savezna vlada nije dovoljno jaka[16]; kasnije se ograđuje da je to njegovo "lično mišljenje" i kontrira.
  • 11. 12. - U Ugandi održani prvi izbori od 1962, još od pre nezavisnosti - pobeđuje partija Miltona Obotea (predsednik 1966-71. i 1980-85); opozicija tvrdi da su izbori lažirani, Yoweri Museveni pokreće građanski rat sledećeg februara.
  • 12. 12. - Bijelo dugme izdalo album " Doživjeti stotu" u stilu Novog talasa.
  • 13. 12. - Železnička nesreća kod Bosanske Krupe, teretnjak udario putnički voz, 23 mrtvih.
  • 16. 12. - Solidarnost u Gdanjsku, pred hiljadama prisutnih, otkrila Spomenik palim radnicima brodogradilišta iz 1970.
  • 16. 12. - Sastanak OPEC-a na Baliju, odlučeno da nafta poskupi 10%.
  • 16. 12. - Završen projekat produbljivanja Sueckog kanala i gradnje paralelnog kanala na delu trase, u vrednosti od 1,3 milijarde dolara.
  • 16. 12. - Čadski građanski rat: trupe predsednika Goukouni Oueddeija osvajaju uz libijsku pomoć prestonicu N'Djamenu, dok Hissène Habré beži u Sudan (vraća se 1982).
  • 17 - 18. 12. - Predsednik predsedništva Cvijetin Mijatović i savezni sekretar za inostrane poslove Josip Vrhovec u poseti Italiji i Vatikanu.
  • 18. 12. - Petorica Hrvata uhapšena u Njujorku pod optužbom za planiranje podmetanja bombi i ubistvo političkog protivnika.
  • 22. 12. - José Napoleón Duarte dolazi na čelo vladajuće civilno-vojne hunte u El Salvador (do 1982, predsednik 1984-89).
  • 24. 12. - Miodrag Vuković (Crna Gora) na čelu Saveza socijalističke omladine Jugoslavije nakon Vasila Tupurkovskog.
  • 27. 12. - Savezna Skupština SFRJ donosi ekonomski plan koji želi rast BNP od 3-3,5%.
  • 28. 12. - Teretnjak " M/B Dunav" riječke Jugolinije nestao u nevremenu kod Japana sa 32 člana posade.
  • 31. 12. - Predsednik Senegala Léopold Sédar Senghor je prvi afrički predsednik koji se dobrovoljno povukao s položaja, nasleđuje ga štićenik Abdou Diouf (do 2000).

Kroz godinu

  • Stanovništvo svijeta iznosi 4.434.682.000 ljudi.
  • 1979-80 Pušteni u rad agregati C i D HE Zakučac kod [1].
  • Ekonomija SFRJ:
    • prosečna radnička plata u SFRJ 235 dolara[17] (686 dolara iz 2016. prema Inflation Calculator).
    • zbog podsticanja izvoza i suzbijanja uvoza javljaju se nestašice (kafa, meso, ulje, šećer).
    • restrikcije električne energije zbog velike suše. (?)
    • U periodu 1946-1980, 34 zemlje su dobile više od 1 milijarde dolara pomoći od SAD, među kojima i Jugoslavija[18].
  • Nauka:
    • Klaus von Klitzing otkrio u Grenoblu Kvantni Holov efekat.
    • Otkrivena K-T granica na osnovu čega nastaje Alvarezova hipoteza koja K-T izumiranje pre oko 66 miliona godina objašnjava udarom asteroida.

U toku/tijeku

Other Languages
Аҧсшәа: 1980
Afrikaans: 1980
Alemannisch: 1980
አማርኛ: 1980 እ.ኤ.አ.
aragonés: 1980
العربية: 1980
مصرى: 1980
asturianu: 1980
авар: 1980 сон
Aymar aru: 1980
azərbaycanca: 1980
башҡортса: 1980 йыл
Boarisch: 1980
žemaitėška: 1980
Bikol Central: 1980
беларуская: 1980
беларуская (тарашкевіца)‎: 1980
български: 1980
भोजपुरी: 1980
Bahasa Banjar: 1980
বাংলা: ১৯৮০
বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী: মারি ১৯৮০
brezhoneg: 1980
bosanski: 1980.
català: 1980
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: 1980 nièng
нохчийн: 1980 шо
Cebuano: 1980
کوردی: ١٩٨٠
qırımtatarca: 1980
čeština: 1980
kaszëbsczi: 1980
Чӑвашла: 1980
Cymraeg: 1980
dansk: 1980
Deutsch: 1980
Zazaki: 1980
dolnoserbski: 1980
Ελληνικά: 1980
emiliàn e rumagnòl: 1980
English: 1980
Esperanto: 1980
español: 1980
eesti: 1980
euskara: 1980
فارسی: ۱۹۸۰
suomi: 1980
Võro: 1980
føroyskt: 1980
français: 1980
arpetan: 1980
Nordfriisk: 1980
furlan: 1980
Frysk: 1980
Gaeilge: 1980
Gagauz: 1980
贛語: 1980年
Gàidhlig: 1980
galego: 1980
Avañe'ẽ: 1980
Gaelg: 1980
客家語/Hak-kâ-ngî: 1980-ngièn
עברית: 1980
हिन्दी: १९८०
Fiji Hindi: 1980
hrvatski: 1980.
hornjoserbsce: 1980
Kreyòl ayisyen: 1980 (almanak gregoryen)
magyar: 1980
հայերեն: 1980
interlingua: 1980
Bahasa Indonesia: 1980
Ilokano: 1980
Ido: 1980
íslenska: 1980
italiano: 1980
日本語: 1980年
la .lojban.: 1980moi
Basa Jawa: 1980
ქართული: 1980
Kabɩyɛ: 1980
қазақша: 1980 жыл
ភាសាខ្មែរ: ឆ្នាំ ១៩៨០
ಕನ್ನಡ: ೧೯೮೦
한국어: 1980년
къарачай-малкъар: 1980 джыл
Ripoarisch: Joohr 1980
kurdî: 1980
коми: 1980-ӧд во
kernowek: 1980
Кыргызча: 1980
Latina: 1980
Lëtzebuergesch: 1980
лезги: 1980 йис
Limburgs: 1980
Ligure: 1980
lumbaart: 1980
lingála: 1980
lietuvių: 1980 m.
latviešu: 1980. gads
मैथिली: १९८०
Basa Banyumasan: 1980
мокшень: 1980
Malagasy: 1980
олык марий: 1980
Māori: 1980
Baso Minangkabau: 1980
македонски: 1980
മലയാളം: 1980
монгол: 1980 он
मराठी: इ.स. १९८०
кырык мары: 1980 и
Bahasa Melayu: 1980
မြန်မာဘာသာ: ၁၉၈၀
эрзянь: 1980 ие
Dorerin Naoero: 1980
Nāhuatl: 1980
Napulitano: 1980
Plattdüütsch: 1980
Nedersaksies: 1980
नेपाली: सन् १९८०
Nederlands: 1980
norsk nynorsk: 1980
norsk: 1980
Novial: 1980
Nouormand: 1980
Sesotho sa Leboa: 1980
occitan: 1980
Livvinkarjala: 1980
ଓଡ଼ିଆ: ୧୯୮୦
Ирон: 1980-æм аз
ਪੰਜਾਬੀ: 1980
Pangasinan: 1980
Kapampangan: 1980
Papiamentu: 1980
Deitsch: 1980
पालि: १९८०
polski: 1980
Piemontèis: 1980
پنجابی: 1980
português: 1980
Runa Simi: 1980
română: 1980
русский: 1980 год
русиньскый: 1980
саха тыла: 1980 сыл
sardu: 1980
sicilianu: 1980
Scots: 1980
سنڌي: 1980ع
davvisámegiella: 1980
සිංහල: 1980
Simple English: 1980
slovenčina: 1980
slovenščina: 1980
Soomaaliga: 1980
shqip: 1980
српски / srpski: 1980
Seeltersk: 1980
Basa Sunda: 1980
svenska: 1980
Kiswahili: 1980
ślůnski: 1980
தமிழ்: 1980
తెలుగు: 1980
tetun: 1980
тоҷикӣ: Соли 1980
ไทย: พ.ศ. 2523
Türkmençe: 1980
Tagalog: 1980
Tok Pisin: 1980
Türkçe: 1980
татарча/tatarça: 1980 ел
reo tahiti: 1980
удмурт: 1980 ар
українська: 1980
اردو: 1980ء
oʻzbekcha/ўзбекча: 1980
vèneto: 1980
Tiếng Việt: 1980
West-Vlams: 1980
Volapük: 1980
walon: 1980
Winaray: 1980
хальмг: 1980 җил
მარგალური: 1980
ייִדיש: 1980
Yorùbá: 1980
Zeêuws: 1980
中文: 1980年
Bân-lâm-gú: 1980 nî
粵語: 1980年