1936
English: 1936

Milenijum:2. milenijum
Vjekovi:19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine:1933 1934 19361937 1938 1939
Disambig.svg Za ostala značenja, v. 1936 (razvrstavanje).
1936 u drugim kalendarima
Gregorijanski1936
MCMXXXVI
Ab urbe condita2689
Islamski1354 – 1355
Iranski1314 – 1315
Hebrejski5696 – 5697
Bizantski7444 – 7445
Koptski1652 – 1653
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat1991 – 1992
 - Shaka Samvat1858 – 1859
 - Kali Yuga5037 – 5038
Kineski
 - Kontinualno4572 – 4573
 - 60 godinaYang Vatra Miš
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar11936
p  r  
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1936 (MCMXXXVI) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu, po gregorijanskom kalendaru.

1936:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji

Januar/Siječanj

  • 7. 1. - U Iranu zabranjeno pokrivanje žena, kasnije će ovaj datum u zemlji biti Dan žena (nakon Islamske revolucije prozvan "dan sramote")[1].
  • 7 - 8. 1. - Generalni štrajk u Buenos Airesu, pet mrtvih u sukobima (dogovor postignut 25. 1.).
  • 14. 1. - Prva izložba karikatura Ošišanog ježa u paviljonu "Cvijeta Zuzorić".
  • 17. 1. - Venijamin I izabran za vaseljenskog patrijarha (do 1946).
  • 18. 1. - Otvoren za javnost Muzej kneza Pavla u Beogradu.
  • 20. 1. - Umro britanski kralj George V, nasleđuje ga sin Edvard VIII (do decembra); sahrana 28. 1..
  • 20. 1. - Drugi italijansko-abesinski rat: etiopska Božićna ofanziva okončana taktičkim etiopskim uspehom, Italijani privremeno zaustavljeni na severu. Ali istog dana na jugu okončana Bitka na Ganale Doriji u kojoj su etiopske snage potučene.
  • 20. 1. - Počinje 50-dnevni generalni štrajk u Siriji protiv francuske politike.
  • 26. 1. - Izbori u Grčkoj: venizelisti i monarhisti približno izjednačeni, jezičak na vagi je Narodni front na čelu sa komunistima.

Februar/Veljača

  • 4. 2. - David Frankfurter, Jevrejin rođen u Daruvaru, ubio Wilhelma Gustloffa, šefa nacističke stranke u Švajcarskoj.
  • 5. 2. - Premijera Chaplinovog filma Modern Times.
  • 6-16. 2. - Zimska Olimpijada 1936 u Garmisch-Partenkirchenu (Njemačka).
  • 12. 2. - U Francuskoj izrečena presuda učesnicima Marsejskog atentata: Zvonimir Pospišil, Ivan Rajić i Mijo Kralj osuđeni na doživotni zatvor a Eugen Kvaternik, Ante Pavelić i Ivan Perčević na smrt u odsustvu.
  • 13. 2. - Sahrana monarhističkog istoričara Jacquesa Bainvillea u Parizu, pripadnici Camelots du Roi, omladinske formacije Action Française, napali kola sa socijalističkim političarem Léonom Blumom i teško ga povredili; vlada sledeće večeri zabranjuje AF.
  • februar - Objavljena knjiga "Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca" Johna Maynarda Keynesa.
  • februar - Francuska vlada ratifikovala Franko-sovjetski pakt o uzajamnoj pomoći (ratifikacije razmenjene 27. marta u Moskvi).
  • 16. 2. - Levičarski Narodni front pobedio malom razlikom na izborima u Španiji (poslednji izbori do 1977). Nakon ovoga u zemlji počinje talas nasilja, zauzimanja zemlje, pljačkanja i paljenja crkava.
  • 17. 2. - U američkim novinama se pojavljuje strip Fantom (prvi superheroj sa pripijenim kostimom i maskom).
  • 17. 2. - Umro Wilhelm Berliner, direktor austrijskog osiguravajućeg koncerna Phönix, jednog od najvećih u Evropi - ali sledećeg meseca dolazi do pada zbog ogromnih dugova. Skandal je udarac Schuschniggovom režimu i austrijskoj državi.
  • 10 - 19. 2. - Bitka kod Amba Aradama: Italijani uz pomoć avijacije i bojnih otrova uništili etiopsko desno krilo na severu.
  • 20. - 21. 2. - Španija: levičarske demonstracije za amnestiju i neredi, militanti napadaju crkve i manastire; vlada amnestira 34.000 političkih zatvorenika.
  • 23. 2. - Načelnik španskog Generalštaba Francisco Franco imenovan za vojnog komandanta na Kanarskim ostrvima.
  • 26. 2. - "Incident 26. februara" u Japanu, Frakcija Carskog puta pokušala puč, nekoliko političara ubijeno (kraj frakcije).
  • 26. 2. - Obnovljen Generalitet Katalonija.
  • februar - Kampanja zanatlijskih radnika protiv fabričke obuće, naročite "Batine" gumene obuće, koja je znatno jeftinija - ali seljaci se s tim ne slažu.[2]
  • 27 - 29. 2. - Druga Tembienska bitka: uništena etiopska armija centra.

Mart/Ožujak

Nemačka nakon Versajskog sporazuma, označene granice demilitarizovanog Rajnlanda
  • 8. 3. - Osnovana Radio Jugoslavija, danas Međunarodni Radio Srbija.
  • 9. 3. - Pogrom u Przytyku, sukob Jevreja i Poljaka s troje mrtvih (u novije vreme se opovrgava da se radilo o pogromu).
  • 12. 3. - Falangisti pucali na socijalističkog potpredsednika Kortesa Luis Jiménez de Asúa, ubijen njegov pratilac; demonstranti sutradan zapalili još dve crkve u Madridu.
  • 14. 3. - Zabranjena španska Falanga, njen lider José Antonio Primo de Rivera uhapšen.
  • 15. 3. - Austrijanac Josef Bradl ostvario na Planici prvi skijaški skok preko 100 m.
  • 17 - 18. 3. - Velike poplave na istoku SAD, naročito u Pittsburghu, gde je bilo 69 mrtvih.
  • 19. 3. - Savet Društva naroda osudio Nemačku zbog gaženja Versajskog i Lokarnskog ugovora.
  • 23. 3. - Italija, Austrija i Mađarska dopunile Rimske protokole iz 1934.
  • 24. 3. - Prva modna revija u Beogradu, u Domu inženjera i tehničara.
  • 25. 3. - Potpisan Drugi Londonski pomorski ugovor.
  • 29. 3. - Jednopartijski izbori u Nemačkoj i referendum o okupaciji Rajnlanda: 98,8% za, uz odziv od 99%.
  • 31. 3. - Bitka kod Maychewa: uništenje etiopskih snaga na severu.

April/Travanj

  • 1. 4. - U Austriji uvedena vojna obaveza, protivno Senžermenskom ugovoru.
  • 3. 4. - Pogubljen Bruno Hauptmann, osuđen za otmicu i ubistvo Lindbergovog deteta.
  • 4. 4. - Počeo generalni štrajk studenata u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju i Subotici. U sukobu "Ornasovaca" (Organizacija nacionalnih studenata) i levičarskih studenata, koji su tražili štrajk na Beogradskom univerzitetu protiv visokih školarina i dr., ubijen levičar Žarko Marinović i teže povređen Jovan Šćepanović (ovaj datum će posle rata postati Dan studenata).
  • 5 - 6. 4. - Jaki uragani pogađaju mesta u državama Misisipi i Džordžija.
  • 7. 4. - Španski parlament smenio predsednika Alcalá-Zamoru.
Ioannis Metaksas, diktator Grčke 1936-41.

Maj/Svibanj

  • 2. 5. - Premijera kompozicije " Petar i vuk" u Moskvi.
  • 3. 5. - Drugi krug izbora u Francuskoj, pobedio Narodni front Léona Bluma, koalicija različitih socijalista i komunista (poslednji izbori u Francuskoj do 1945). Radnici započinju štrajkove i nadaju se revoluciji.
  • 5. 5. - Italijanske snage ušle u Adis Abebu, u kojoj vladaju neredi (Haile Selasije napustio grad tri dana ranije). Musolini proglasio kraj Drugog italijansko-abesinskog rata.
  • 6. - 7. 5. - Konferencija Male Antante i Balkanskog sporazuma u Beogradu.
  • 9. 5. - Formirana Italijanska Istočna Afrika, od Eritreje, Italijanske Somalije i tek anektirane Etiopije.
  • 9. 5. - Generalni štrajk i demonstracije u Solunu, vojska i žandarmerija pucale u masu, 12 mrtvih.
  • 10. 5. - Španski premijer Manuel Azaña izabran za predsednika (do 1939)
  • 12. 5. - Arapski visoki komitet odlučuje da se od 15. maja u Palestini neće plaćati porezi i pribeći će se oružanom otporu ako Britanci ne zaustave useljavanje Jevreja, prodaju imanja i ako ne osnuju zakonodavno telo.
  • 12. 5. - Prvo putovanje linije Super Chief od Čikaga do Los Anđelesa - prvi voz sa dizel vučom i svim vagonima Pullmanovim spavaćim kolima.
RMS Queen Mary (foto 1960)
  • 12. 5. - Flag of Mongol Military Government (1936-1937).svg Japanci proglasili formalno nezavisnu Mongolsku vojnu vladu u kineskoj Unutrašnjoj Mongoliji (→ Mengjiang).
  • maj - Jugoslavija, koja trpi štetu zbog međunarodnih sankcija Italiji, zaključila barter sporazum sa Nemačkom.
  • 14. 5. - Počeo štrajk u Trepči, završen sporazumom 1. juna.
  • 25. 5. - Počeo je dugi štrajk u američkoj firmi Remington Rand tokom kojeg će nastati tzv. Formula Mohawk Valley za razbijanje štrajkova.
  • 26. 5. - Tragedija u češkom mestu Rakvice, na školskom izletu se utopilo 31 dete.
  • 27. 5. - 1. 6. - Prvo putovanje luksuznog broda RMS Queen Mary (preko Atlantika joj treba 42 minuta duže nego "Normandiji", ali u avgustu će osvojiti Plavu traku).
  • 28. 5. - Alan Turing predao rad u kome je uveden pojam Turingovog stroja.
  • 29. 5. - U španskom gradu Yeste došlo do sukoba između seljaka i Civilne garde - 18 mrtvih, od čega 17 seljaka.
  • 29. 5. - Prikazan Fury, prvi holivudski film Fritza Langa.
  • 29. 5. - Sporazum o okončanju štrajka građevinskih radnika u Beogradu, u sukobu štrajkača sa žandarmima na Pašinom brdu poginuo jedan radnik.
  • 31. 5. - U beogradskom Košutnjaku otvoreno golf-igralište (proteže se "od nemačkog ratničkog groblja prema Rakovici")[4].

Jun/Juni/Lipanj

  • 2. 6. - Početak štrajka lučkih radnika u Antverpenu i šireg socijalnog pokreta u Belgiji, koji vodi sporazumu sa vladom (minimalna plata, šest dana plaćenog odsustva, 40-satna nedelja, sloboda sindikata).
  • 3. 6. - U Mađarskoj zabranjena nacionalsocijalistička partija, uhapšeno više stotina ljudi.
  • 4. 6. - Léon Blum je francuski premijer, na čelu vlade Narodnog fronta (prvi socijalista i Jevrejin premijer, 1936-37 i 1938).
  • 7/8. 6. - Generalni štrajk u Francuskoj: potpisani Matinjonski sporazumi kojim se daju izvesna prava radnicima.
  • 8. 6. - Velika svečanost u Bukureštu povodom godišnjice vlasti kralja Karola II; došlo je do pada tribine, veliki broj mrtvih.
  • 9. 6. - Mussolinijev zet Galeazzo Ciano (33) postaje talijanski ministar inozemnih poslova (do 1943).
  • 9. 6. - Šef nikaragvanske Nacionalne garde Anastasio Somoza García prinudio na ostavku predsednika Sacasu - sa i bez predsedničke titule vlada zemljom do 1956.
  • 10. 6. - Objavljen roman Gone with the Wind Margaret Mitchell.
  • 11. 6. - 4. 7. - Održana Međunarodna nadrealistička izložba u Londonu. Salvador Dalí držao predavanje 1. jula u ronilačkom odelu i zamalo se ugušio (inače, ranije ove godine je uradio sliku "Meka konstrukcija s kuvanim pasuljem (Slutnja Građanskog rata)").
  • 15. 6. - U Estoniji eksplodirala vojna laboratorija, 60 poginulih.
  • 15. 6. - Prvi let bombardera Vickers Wellington.
  • jun - Afera Aleksandra Bodija, jugoslovenskog diplomate koji je švercovao persijske tepihe u zemlju[5].
  • 17. 6. - Ujedinjene sve policijske snage u Trećem rajhu, na njihovo čelo postavljen Heinrich Himmler (→ Ordnungspolizei, Sicherheitspolizei, Kriminalpolizei).
  • 17. 6. - André Gide stiže u Moskvu[6] - putovanje SSSR-om vodi njegovom odbacivanju komunizma u knjizi Retour de l'U.R.S.S., objavljenoj u novembru.
  • 19. 6. - Max Schmeling nokautirao u Njujorku Joe Luisa u 12. rundi (dogodine će imati revanš).
  • 19. 6. - Totalno pomračenje Sunca, u Jugoslaviji prekriveno od 75% diska u Sloveniji do preko 90% u Makedoniji[7].
  • 26. 6. - Belvederske demonstracije na Cetinju, protest zbog ubistva beogradskih studenata i komunista, u okršaju sa žandarmerijom ima i mrtvih.
  • 26. 6. - " Ornasovac" Slobodan Nedeljković osuđen na pet godina i mesec dana za ubistvo Žarka Marinovića i ranjavanje još dvojice studenata 4. aprila.
  • 26. 6. - Prvi let Focke-Wulf Fw 61, prvog funkcionalnog helikoptera. Istog dana Douglas DC-3 ima prvi komercijalni let.
  • 27. 6. - Nesreća autobusa kod Vršca, izgorelo šest putnika.
  • 30. 6. - Etiopski car Haile Selasije govori pred Društvom naroda: "Danas smo mi, sutra ćete biti vi".
  • jun - U Bistričkom Podgorju (Marija Bistrica) seljaci okupili "Hrvatsku vojsku" (HSS je ranije tokom godine osnovao Hrvatsku seljačku zaštitu)[8].

Jul/Juli/Srpanj

Bizon u Beogradskom zoološkom vrtu
  • 3. 7. - Čehoslovački Jevrejin i novinar Stefan Lux se ubio u generalnoj skupštini Društva naroda kako bi privukao pažnju na antisemitizam i militarizam u Nemačkoj.
  • 4. 7. - Skupština Društva naroda izglasala okončanje sankcija Italiji, nakon što je ova dovršila okupaciju Etiopije.
  • 11. 7. - Austrijsko-nemački sporazum: Nemačka priznaje suverenitet Austrije, nema mešanja u unutrašnje poslove, Austrija će u svojoj politici imati na umu da je nemačka država.
  • 12. 7. - Otvoren Beogradski zoološki vrt.
  • 12. 7. - Pripadnici španske Falange ubili socijalistu i poručnika policijske Napadačke garde Joséa del Castilla.
  • 12. 7. - Počinje gradnja Koncentracionog logora Sachsenhausen.
  • 12. 7. - Finale evropske zone Davis Cupa u Zagrebu: Jugoslavija-Nemačka 2:3 (Nemci zadnjeg dana predali dva meča zbog kiše).
  • 13. 7. - Pripadnici Napadačke garde i socijalistički aktivisti ubili španskog konzervativnog političara Joséa Calva Sotela.
  • 13 - 14. 7. - Vrhunac najjačeg toplotnog talasa u modernoj istoriji Severne Amerike, koji će ubiti hiljade ljudi; u severnom Mičigenu temperatura ide do 45 °C.
  • 15. 7. - Pri poletanju iz Ljubljane pao putnički avion marke Spartan - sedam mrtvih.
  • 16. 7. - "Čišćenje" Berlina pred Olimpijadu: Romi poslati u koncentracioni logor Berlin-Marzahn.
  • 17 - 18. 7. - Španski građanski rat počinje: španska Afrička armija se pobunila u Melilji; protiv levičarske vlade u metropoli pokrenut puč ali ne uspevaju staviti celu zemlju pod kontrolu.
  • 18. ili 19. 7. - Dolores Ibárruri zaključuje govor preko radija rečima No pasaran.
  • 19. 7. - Španski premijer José Giral naređuje da se narodu podeli oružje, traži pomoć od Francuske (ova na to pristaje prvih meseci, dok ne ustukne zbog nesklonosti Britanije i pritiska unutrašnjeg javnog mnenja).
  • 18 - 20. 7. - Opsada Cuartel de la Montañe u Madridu, poraženi pobunjenici.
  • 20. 7. - Potpisana Konvencija iz Montrea o režimu u Moreuzima: Turska dobija punu kontrolu nad Bosforom i Dardanelima, uključujući militarizaciju; slobodan prolaz trgovačkim brodovima u mirno doba, ograničen prolaz ratnim brodovima necrnomorskih država.
Španski građanski rat, stanje avgust - septembar '36.
  • 20. 7. - General José Sanjurjo, jedan od lidera nacionalističkog puča, gine u avionskom udesu.
  • 21. 7. - Počinje dvomesečna republikanska Opsada Alcázara u Toledu.
  • 23. 7. - Nacionalisti zauzimaju Granadu i ubijaju osumnjičene republikance (→ Beli teror).
  • 24. 7. - Poslanik Damjan Arnautović osuđen na 15 godina robije zbog pokušaja atentata na premijera Stojadinovića (s njim osuđena još trojica).
  • 24. 7. - Bitka na Guadarrami: republikanci sprečili iznenadni napad na Madrid.
  • 26 - 27. 7. - Olimpijska baklja prošla kroz Jugoslaviju, od Caribrodaa do Horgoša (na beogradskim Terazijama 27. jula postavljen "žrtvenik").
  • 29. 7. - U Beogradu izmereno 39,4°C u hladu.
  • 30. 7. - Olimpijske igre 1940. dodeljene Tokiju (kasnije Helsinkiju, na kraju nisu održane).
  • 30. 7. - Dva do 12 italijanskih bombardera upućenih španskim nacionalistima se spustila u Francuskom Maroku, što je objavljeno širom sveta (još jedan avion pao u more).
  • leto - Završena gradnja Hitlerove rezidencije Berghof (prošireno prethodno zdanje).

Avgust/August/Kolovoz

  • 1 - 16. 8. - Olympic rings without rims.svg Olimpijske igre u Berlinu. Jesse Owens osvojio četiri zlatne medalje. Leon Štukelj osvojio srebrnu medalju u gimnastici za Jugoslaviju. Prve igre koje se prenose preko televizije.
  • leto - Tokom Olimpijade je testiran novi kolor film Agfacolor. Takođe ove godine, Kodachrome je predstavio film 8 mm, kao i 35 mm za fotografije.
  • 4. 8. - Kraj Našičke afere: većina osuđenih prošle godine oslobođena ili im kazna znatno smanjena.
  • 4. 8. - Režim 4. avgusta u Grčkoj: povodom generalnog štrajka, Metaksasova vlada raspustila parlament i objavila opsadno stanje (režim traje do 1941).
  • 5. 8. - Convoy de la victoria, nacionalistički konvoj uspeo preći iz Afrike u Španiju.
  • 9. 8. - Britanski kralj Edvard VIII stigao u Jugoslaviju (vozom u Jesenice), radi krstarenja dalmatinskom obalom na jahti Nahlin, sutradan stižu u Šibenik.
  • 1 - 14. 8. - Nacionalistička Extremadurska kampanja se okončava Bitkom za Badahos i zauzećem grada, čime je spojena njihova južna i severna zona; sledi Badahoski masakr, ubistvo najmanje 573 pristalice Republike.
  • 17 - 31. 8. - Bitka u Sierra Guadalupe: Nacionalisti prelaze rijeku Tajo u napredovanju prema Madridu, navodno im je zrakoplov Andréa Malrauxa nanio gubitke.
Zinovjev i Kamenjev (starija slika)

Septembar/Rujan

  • 3. 9. - Bitka za Talaveru de la Reina je skupa pobeda nacionalista, koji su se primakli Madridu.
  • 4. 9. - Francisco Largo Caballero je novi španski premijer i ministar rata (do maja 1937).
  • 4 - 5. 9. - Beryl Markham je prva žena koja je preletela Atlantik sa istoka na zapad.
  • 5. 9. - Tokom bitke kod Cerro Muriana, Robert Capa navodno snimio fotografiju "Pali vojnik" (osporena autentičnost).
  • 5. 9. - Nacionalisti zauzeli Irun u Baskiji, čime su republikanci u severnim provincijama odsečeni od Francuske.
  • 6. 9. - Zemljotres kod Sente.
  • 6. 9. - Prikazan film My Man Godfrey.
  • 7. 9. - Uginuo poslednji tasmanijski tigar.
  • 8. 9. - U lisabonskoj luci se pobunile posade dva ratna broda protiv Salazarove diktature i za špansku republiku, onesposobljeni granatiranjem.
  • 8 - 14. 9. - Osmi partijski miting nacista u Nirnbergu, "Miting časti", jer je Nemačkoj "vraćena čast" Remilitarizacijom Rajnlanda; kao sledeći ciljevi se ističu povratak kolonija i Četvorogodišnji plan (naoružavanje i samodovoljnost).
  • 9. 9. - Jalovi Franko- sirijski ugovor o nezavisnosti za tri godine (Francuzi ga nisu ratifikovali).
  • 9. 9. - U Londonu osnovan Komitet neintervencije u Španiji (bez efekta).
  • 12. 9. - Okončana Bitka za Majorku - republikanci bačeni nazad u more, počinje Italijanska okupacija Majorke (do 1939).
  • 14. 9. - " Moskovsko zlato": počinje izvlačenje 510 tona zlata, 72,6% rezervi Banke Španije, koje će biti poslano u Sovjetski Savez (brodovi iz Kartahene krenuli 25. 10. za Odesu).
  • 21. 9. - Nacionalisti zauzeli Maquedu, 80 km od Madrida i 45 od Toleda.
  • 22. 9. - Golman BSK Franjo Glaser osuđen na dve godine strogog zatvora, jer je levog beka podmlatka, koji nije znao plivati, gurnuo u vodu na savskom kupalištu.
  • 25. 9. - Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova u Jugoslaviji - seljacima oproštena polovina dugova od pre aprila 1932. (kada je donesen Zakon o zaštiti zemljoradnika), a ostatak da se vrati tokom 12 godina.
  • 25. 9. - Francuska vlada devalvira franak za 25 do 33%, što narednih dana povlači devalvacije i nekih drugih evropskih valuta.
  • 26. 9. - Nikolaj Ježov novi narodni komesar unutrašnjih dela SSSR, umesto Jagode (do 1938, → Ježovščina).
  • 27. 9. - Opsada Alcázara u Toledu okončana dolaskom nacionalističkih snaga - odnose važnu simboličnu pobedu, ali su skrenuli od Madrida.
  • 29. 9. - Bitka kod rta Espartel je odlučujuća pomorska pobeda španskih nacionalista, kojim je probijena republikanska blokada u Gibraltarskom moreuzu.
  • 30. 9. - Otvoreni Pinewood Studios u Engleskoj.
  • septembar/oktobar - Siton-Votsonov memorandum o ustavnom, ekonomskom i nacionalnom problemu Jugoslavije[9].

Oktobar/Listopad

  • 1. 10. - Francisco Franco proglašen u Burgosu za generalissimo-a Nacionalne armije i šefa države (do smrti 1975, takođe i šef vlade 1938-73).
  • 1. 10. - Španski republikanski Kortes se sastaje u Valensiji, izglasana samouprava za Baskiju.
  • 3. 10. - Kriegsmarine: u Hitlerovom prisustvu porinut bojni brod Scharnhorst (u službi 1939-43), u decembru i Gneisenau.
  • 4. 10. - Dolores Ibárruri u novinskom članku koristi izraz "peta kolona", pripisan nacionalističkom generalu Emiliju Moli (u smislu da prema Madridu napreduju četiri kolone, a peta su pristalice u gradu).
  • 4. 10. - Bitka u Cable Street: antifašisti se sukobili sa policijom kako bi sprečili crnokošuljaše iz Britanske unije fašista da promarširaju kroz jevrejski kraj Londona (inače, lider BUF Oswald Mosley se dva dana kasnije u Berlinu tajno venčao sa Dianom Mitford, u kući Josepha Goebbelsa a gost je bio i Hitler).
  • 6. 10. - Umro mađarski premijer Gyula Gömbös, nasleđuje ga Kálmán Darányi (do 1938).
Kafana "Albanija" je srušena
  • 10. 10. - U Nemačkoj osnovana Centrala Rajha za borbu protiv homoseksualnosti i abortusa.
  • 10. 10. - Austrijski Heimwehr ukinut i pripojen Otadžbinskom frontu.
  • 12. 10. - Konfrontacija filozofa Miguela de Unamuna i generala Astraya na Univerzitetu Salamanca, Unamuno pred falangistima kritikuje "nekrofilnu parolu" ¡Viva la Muerte! ("Živela smrt!").
  • 14. 10. - Wallis Simpson pokrenula brakorazvodnu parnicu od drugog muža (dobija razvod 27. 10.) - o vesti se opširno izveštava u SAD i Francuskoj, a britanska štampa sprovodi samocenzuru.
  • 15. 10. - Otkriven asteroid nazvan 1564 Srbija (astronom Milorad B. Protić).
  • 16. 10. - Opsada nacionalističkog garnizona u Oviedu okončana deblokadom.
  • 17. 10. - U Beogradu srušena kafana "Albanija" da bi na istom mestu bila podignuta Palata Albanija.
  • 17. 10. - Albacete postaje sedište Internacionalnih brigada, stranih dobrovoljaca za Špansku republiku.
  • 18. 10. - Hermann Göring imenovan opunomoćenikom za Četvorogodišnji plan: ubrzava se naoružavanje i priprema ekonomije za rat, bez obzira na ogromnu potrošnju, deficit i pretnju inflacije na šta upozorava Schacht.
  • 19. 10. - Prva sednica Narodne skupštine KJ u novoj zgradi[10] (posle rata poznatoj kao Savezna skupština), čija je gradnja počela još 1907.
Skupština
  • 19. 10. - Američki novinar H.R. Ekins pobedio u trci oko sveta komercijalnim letovima, vreme: 18,5 dana.
  • 23. 10. - Počinje rušenje dela rimskog reona Borgo, kako bi se izgradila Via della Conciliazione između trga Svetog Petra i Kastel Sant'Anđela.
  • 24-25. 10. - Tokom posete grofa Ciana postignut sporazum Italije i Nemačke - Osovina (Mussolini objavio 1. novembra u Milanu); u vezi Jugoslavije, Hitler kaže Čanu da joj da uveravanja, kako bi je odvojio od francuskog uticaja i omeo "britansku antiitalijansku aktivnost u Beogradu"[11].
  • 25. 10. - U Beogradu u parku na Topličinom vencu otkriven spomenik Vojvodi Vuku.
  • 26. 10. - Joachim von Ribbentrop stiže u London kao novi nemački ambasador (do 1938), bezuspešno pokušava da dogovori anglo-nemački savez.
  • 28. 10. - Sastanak Atatürk - Stojadinović u Ankari, potisani ugovori o trgovini, kliringu i nastanjivanju.
  • 29. 10. - Neuspešni republikanski napad na Seseñu, 30 km od Madrida, mada su upotrebili sovjetske T-26.
  • 29. 10. - Irački puč: general Bakr Sidqi oborio premijera - ovo je prvi vojni udar u Iraku i arapskom svetu.

Novembar/Studeni

  • 2. 11. - BBC započinje s emitiranjem redovitog televizijskog programa (ubrzo preovlađuje elektronski sistem od 405 linija).
  • 3. 11. - Američki predsednik Franklin Delano Roosevelt ubedljivo reizabran, pobedio je republikanca Alfa Landona sa 523 prema 8 elektorskih glasova.
  • 3. 11. - Jugoslovenski premijer Stojadinović se sastao sa bugarskim carem Borisom III.
  • 4. 11. - Anarhistička Nacionalna konfederacija rada (CNT) dobija četiri mesta u španskoj vladi, među kojima je i prva žena ministar, Federica Montseny. Istog dana, nacionalisti zauzeli Getafe kod Madrida, lokaciju avio-baze.
  • 6. 11. - Usled nadiranja nacionalističkih snaga, republikanska vlada beži iz Madrida u Valensiju; u Madridu je sutradan osnovan Savet odbrane na čelu sa generalom Miajom.
  • 7. 11. - U Madridu počinju Paracuelloski masakri, republikanci za mesec dana ubijaju 2-3 hiljade nacionalista.
  • 8. 11. - General Emilio Mola pokreće napad na Madrid, počinje Opsada Madrida (do marta 1939); uveče na front stižu prve Inter-brigade.
  • 9. 11. - Kostaq Kota novi premijer Albanije nakon Mehdi Frashërija (do 1939).
  • 11. 11. - Osvećena Spomen-kosturnica srpskih ratnika u Zejtinliku kod Soluna.
  • 11. 11. - Durrutijeva kolona, anarhistička vojna jedinica, stiže u Madrid.
  • 11. 11. - Britanska krunska Peelova komisija stiže u Palestinu da ispita uzroke tamošnjeg revolta.
  • 12. 11. - Otvoren San Francisco–Oakland Bay Bridge.
  • 14. 11. - Nemačka se odrekla Versajskih obaveza po pitanju rečnih vodenih puteva; samo Francuska, Čehoslovačka i Jugoslavija osuđuju ovaj jednostrani čin.
  • 14. 11. - Suiyuanska kampanja: sukob kineske vojske i japanskih marioneta u Unutrašnjoj Mongoliji.

Decembar/Prosinac

Edward od Windsora i Wallis Simpson
  • 1. 12. - Članstvo u Hitlerjugendu obavezno za Nemce-arijevce od 10 do 18 godina starosti.
  • 2. 12. odn. 5. 12. - Država Džebel Druz i Alavitska Država vraćeni u sastav francuske Sirije.
  • 5. 12. - Donesen novi Ustav SSSR, poznat i kao Staljinov ustav. Uvedeni dvodomni Vrhovni sovjet Sovjetskog Saveza, formalno univerzalno direktno pravo glasa, ekonomska prava, prava na rad, odmor, razonodu, zdravstvo, obrazovanje, itd. (kritičari ga smatraju propagandnim dokumentom).
  • 5. 12. - Nacionalno razgraničenje u SSSR:
  • 6. 12. - Pošto Norveška uskraćuje gostoprimstvo Lavu Trockom, meksički predsednik Lazaro Cardenas objavljuje da može doći u Meksiko (stiže sledećeg meseca).
  • 9. 12. - Putnički avion Douglas DC-2 pao po poletanju sa croydonskog aerodroma, 15 poginulih, među kojima i Juan de la Cierva, izumitelj autožira i bivši švedski premijer Arvid Lindman.
  • 10. 12. - Britanski kralj Edward VIII potpisuje instrument abdikacije. Sutradan se obraća naciji a novi kralj postaje njegov brat George VI, raniji vojvoda od Yorka (do 1952).
  • 10. 12. - Na dodeli Nobelovih nagrada u Stokholmu nema Carla von Ossietzkog, dobitnika nagrade za mir iz Nemačke.
  • 11. 12. - Irska Slobodna Država koristi abdikacionu krizu u V. Britaniji da skoro u potpunosti eliminira britanskog vladara kao ustavnog činioca.
  • 12. 12. - Xi'anski incident - Chiang Kai-shek otet od strane "Mladog maršala" Zhang Xueliang-a, što će dovesti do obnove saveza sa komunistima (Chiang pušten 25. 12.).
  • 12. 12. - Prikazan film Camille sa Gretom Garbo i Robertom Taylorom.
  • 14. 12. - David Frankfurter osuđen na 18 godina za ubistvo Gustloffa (pušten 1945).
  • 21. 12. - Prvi let bombardera Junkers Ju 88.
  • 21. 12. - Hashim al-Atassi prvi put postaje predsednik Sirije (1936-39, 1949-51. i 1954-55.)
  • 23. 12. - Beograd proglašen turističkim mestom.
  • 26. 12. - Eric Blair (George Orwell) stigao u Barcelonu (ostaje u Španiji pola godine).
  • 27 - 29. 12. - XIV internacionalna brigada poražena u bici kod Lopere, poginuli engleski pesnici John Cornford (praunuk Charlesa Darwina) i Ralph Winston Fox.
  • decembar - Posle jakog toplotnog talasa letos, počinje jak hladni talas u Severnoj Americi.

Tokom godine

Other Languages
Аҧсшәа: 1936
Afrikaans: 1936
Alemannisch: 1936
አማርኛ: 1936 እ.ኤ.አ.
aragonés: 1936
العربية: 1936
مصرى: 1936
asturianu: 1936
авар: 1936
Aymar aru: 1936
azərbaycanca: 1936
башҡортса: 1936 йыл
Boarisch: 1936
Bikol Central: 1936
беларуская: 1936
беларуская (тарашкевіца)‎: 1936
български: 1936
भोजपुरी: 1936
Bahasa Banjar: 1936
বাংলা: ১৯৩৬
বিষ্ণুপ্রিয়া মণিপুরী: মারি ১৯৩৬
brezhoneg: 1936
bosanski: 1936.
català: 1936
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: 1936 nièng
нохчийн: 1936 шо
Cebuano: 1936
کوردی: ١٩٣٦
qırımtatarca: 1936
čeština: 1936
kaszëbsczi: 1936
Чӑвашла: 1936
Cymraeg: 1936
dansk: 1936
Deutsch: 1936
Zazaki: 1936
dolnoserbski: 1936
Ελληνικά: 1936
emiliàn e rumagnòl: 1936
English: 1936
Esperanto: 1936
español: 1936
eesti: 1936
euskara: 1936
estremeñu: 1936
suomi: 1936
Võro: 1936
føroyskt: 1936
français: 1936
arpetan: 1936
Nordfriisk: 1936
furlan: 1936
Frysk: 1936
Gaeilge: 1936
Gagauz: 1936
贛語: 1936年
Gàidhlig: 1936
galego: 1936
Avañe'ẽ: 1936
Gaelg: 1936
客家語/Hak-kâ-ngî: 1936-ngièn
עברית: 1936
हिन्दी: १९३६
Fiji Hindi: 1936
hrvatski: 1936.
hornjoserbsce: 1936
Kreyòl ayisyen: 1936 (almanak gregoryen)
magyar: 1936
հայերեն: 1936
Արեւմտահայերէն: 1936 թուական
interlingua: 1936
Bahasa Indonesia: 1936
Ilokano: 1936
Ido: 1936
íslenska: 1936
italiano: 1936
日本語: 1936年
la .lojban.: 1936moi
Jawa: 1936
ქართული: 1936
Kabɩyɛ: 1936
қазақша: 1936 жыл
ಕನ್ನಡ: ೧೯೩೬
한국어: 1936년
къарачай-малкъар: 1936 джыл
Ripoarisch: Joohr 1936
kurdî: 1936
коми: 1936-ӧд во
kernowek: 1936
Кыргызча: 1936
Latina: 1936
Lëtzebuergesch: 1936
лезги: 1936 йис
Limburgs: 1936
Ligure: 1936
lumbaart: 1936
lingála: 1936
lietuvių: 1936 m.
latviešu: 1936. gads
मैथिली: १९३६
Basa Banyumasan: 1936
Malagasy: 1936
олык марий: 1936
Māori: 1936
Minangkabau: 1936
македонски: 1936
മലയാളം: 1936
монгол: 1936 он
मराठी: इ.स. १९३६
кырык мары: 1936 и
Bahasa Melayu: 1936
မြန်မာဘာသာ: ၁၉၃၆
эрзянь: 1936 ие
Dorerin Naoero: 1936
Nāhuatl: 1936
Napulitano: 1936
Plattdüütsch: 1936
Nedersaksies: 1936
नेपाली: सन् १९३६
नेपाल भाषा: ई सं १९३६
Nederlands: 1936
norsk nynorsk: 1936
norsk: 1936
Novial: 1936
Nouormand: 1936
Sesotho sa Leboa: 1936
occitan: 1936
Livvinkarjala: 1936
ଓଡ଼ିଆ: ୧୯୩୬
Ирон: 1936-æм аз
ਪੰਜਾਬੀ: ੧੯੩੬
Kapampangan: 1936
Papiamentu: 1936
पालि: १९३६
polski: 1936
پنجابی: 1936
português: 1936
Runa Simi: 1936
română: 1936
русский: 1936 год
русиньскый: 1936
саха тыла: 1936
sardu: 1936
sicilianu: 1936
Scots: 1936
سنڌي: 1936ع
davvisámegiella: 1936
ၽႃႇသႃႇတႆး : 1936
සිංහල: 1936
Simple English: 1936
slovenčina: 1936
slovenščina: 1936
Soomaaliga: 1936
shqip: 1936
српски / srpski: 1936
Seeltersk: 1936
Basa Sunda: 1936
svenska: 1936
Kiswahili: 1936
தமிழ்: 1936
తెలుగు: 1936
tetun: 1936
тоҷикӣ: Соли 1936
ไทย: พ.ศ. 2479
Türkmençe: 1936
Tagalog: 1936
Tok Pisin: 1936
Türkçe: 1936
татарча/tatarça: 1936 ел
reo tahiti: 1936
удмурт: 1936 ар
українська: 1936
اردو: 1936ء
oʻzbekcha/ўзбекча: 1936
vèneto: 1936
Tiếng Việt: 1936
West-Vlams: 1936
Volapük: 1936
walon: 1936
Winaray: 1936
吴语: 1936年
хальмг: 1936 җил
მარგალური: 1936
ייִדיש: 1936
Yorùbá: 1936
Zeêuws: 1936
中文: 1936年
Bân-lâm-gú: 1936 nî
粵語: 1936年