Злато

Злато  (79Au)
Gold-crystals.jpg
Општи својства
Име и симболзлато (Au)
Изгледметалик жолта
Златото во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технициум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рентгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
Ag

Au

Rg
златоHg
Атомски број79
Стандардна атомска тежина (±) (Ar)196,966569(5)[1]
Категорија  преоден метал
Група и блокгрупа 11, d-блок
ПериодаVI периода
Електронска конфигурација[Xe] 4f14 5d10 6s1
по обвивка
2, 8, 18, 32, 18, 1
Физички својства
Фазацврста
Точка на топење1.337,33 K ​(1.064,18 °C)
Точка на вриење3.243 K ​(2.970 °C)
Густина близу с.т.19,30 г/см3
кога е течен, при т.т.17,31 г/см3
Топлина на топење12,55 kJ/mol
Топлина на испарување342 kJ/mol
Моларен топлински капацитет25,418 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa)1101001 k10 k100 k
при T (K)1,6461,8142,0212,2812,6203,078
Атомски својства
Оксидациони степени5, 4, 3, 2, 1, −1 ​(амфотеричен оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 2,54
Енергии на јонизацијаI: 890,1 kJ/mol
II: 1980 kJ/mol
Атомски полупречникемпириски: 144 пм
Ковалентен полупречник136±6 пм
Ван дер Валсов полупречник166 пм
Разни податоци
Кристална структура ​страноцентрична коцкеста (сцк)
Кристалната структура на златото
Брзина на звукот тенка прачка2.030 м/с (при с.т.)
Топлинско ширење14,2 µм/(m·K) (при 25 °C)
Топлоспроводливост318 W/(m·K)
Електрична отпорност22,14 nΩ·m (при 20 °C)
Магнетно подредувањедијамагнетно[2]
Затезна цврстина120 MPa
Модул на растегливост79 GPa
Модул на смолкнување27 GPa
Модул на збивливост180 GPa[3]
Поасонов сооднос0,4
Мосова тврдост2,5
Викерсова тврдост188–216 MPa
Бринелова тврдост188–245 MPa
CAS-број7440-57-5
Историја
Наречен поOд латинскиот збор aurum, што значи блесок при изгрејсонце
ОткриенНа Среден исток (пред 6000 п.н.е.)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на златото
изоПЗполураспадРРРЕ (MeV)РП
195Auвеш186,10 dε0,227Pt
196Auвеш6,183 dε1,506Pt
0,686Hg
197Au100%(α)0,9545Ir
198Auвеш2,69517 dβ1,372Hg
199Auвеш3,169 dβ0,453Hg
Режимите на распад во загради се предвидени, но сè уште не се забележани
| наводи | Википодатоци

Златото е хемиски елемент во периодниот систем на елементите со симбол Au (латински aurum) и атомски број 79.

Other Languages
Acèh: Meuih
Afrikaans: Goud
Alemannisch: Gold
አማርኛ: ወርቅ
Ænglisc: Gold
العربية: ذهب
aragonés: Oro
ܐܪܡܝܐ: ܕܗܒܐ
armãneashti: Malamâ
অসমীয়া: সোণ
asturianu: Oru
Avañe'ẽ: Kuarepotiju
Aymar aru: Quri
azərbaycanca: Qızıl
تۆرکجه: قیزیل
বাংলা: সোনা
Bahasa Banjar: Amas
Bân-lâm-gú: Kim
башҡортса: Алтын
беларуская: Золата
беларуская (тарашкевіца)‎: Золата
भोजपुरी: सोना
Bikol Central: Bulawan
български: Злато
Boarisch: Goid
བོད་ཡིག: གསེར།
bosanski: Zlato
brezhoneg: Aour
буряад: Алтан
català: Or
Чӑвашла: Ылтăн
Cebuano: Bulawan
čeština: Zlato
corsu: Oru
Cymraeg: Aur
dansk: Guld
davvisámegiella: Golli
Deutsch: Gold
Diné bizaad: Óola
eesti: Kuld
Ελληνικά: Χρυσός
emiliàn e rumagnòl: Ôr
English: Gold
эрзянь: Сырне
español: Oro
Esperanto: Oro
estremeñu: Oru
euskara: Urre
فارسی: طلا
Fiji Hindi: Sona
føroyskt: Gull
français: Or
Frysk: Goud
furlan: Aur
Gaeilge: Ór
Gaelg: Airh
Gàidhlig: Òr
galego: Ouro
贛語:
Gĩkũyũ: Gold
ગુજરાતી: સોનું
客家語/Hak-kâ-ngî: Kîm
хальмг: Алтн
한국어:
Հայերեն: Ոսկի
हिन्दी: सोना
hornjoserbsce: Złoto
hrvatski: Zlato
Ido: Oro
Ilokano: Balitok
Bahasa Indonesia: Emas
interlingua: Auro
Iñupiak: Manik kaviqsuaq
isiXhosa: Igolide
isiZulu: Igolide
íslenska: Gull
italiano: Oro
עברית: זהב
Basa Jawa: Emas
kalaallisut: Kuulti
ಕನ್ನಡ: ಚಿನ್ನ
Kapampangan: Gintu
ქართული: ოქრო
कॉशुर / کٲشُر: سۄن
kaszëbsczi: Złoto
қазақша: Алтын
Kiswahili: Dhahabu
коми: Зарни
Kongo: Wolo
Kreyòl ayisyen:
kurdî: Zêr
Кыргызча: Алтын
кырык мары: Шӧртньӹ
лакку: Муси
лезги: Къизил
ລາວ: ທອງຄຳ
Latina: Aurum
latviešu: Zelts
Lëtzebuergesch: Gold
lietuvių: Auksas
Ligure: Öo
Limburgs: Goud
lingála: Wólo
Livvinkarjala: Kuldu
la .lojban.: solji
lumbaart: Or
magyar: Arany
मैथिली: सोना
Malagasy: Volamena
മലയാളം: സ്വർണം
मराठी: सोने
مصرى: دهب
Bahasa Melayu: Emas
Mìng-dĕ̤ng-ngṳ̄: Gĭng
Mirandés: Ouro
мокшень: Зирня
монгол: Алт
မြန်မာဘာသာ: ရွှေ
Nederlands: Goud
नेपाली: सुन
नेपाल भाषा: लुं
日本語:
Nordfriisk: Gul
norsk: Gull
norsk nynorsk: Gull
Nouormand: Or
Novial: Ore
occitan: Aur
олык марий: Шӧртньӧ
ଓଡ଼ିଆ: ସୁନା
oʻzbekcha/ўзбекча: Oltin
ਪੰਜਾਬੀ: ਸੋਨਾ
पालि: औरियम
پنجابی: سونا
Papiamentu: Oro
پښتو: سور زر
Patois: Guol
Перем Коми: Зарни
ភាសាខ្មែរ: មាស
Piemontèis: Òr (element)
Plattdüütsch: Gold
polski: Złoto
português: Ouro
Ripoarisch: Jold
română: Aur
rumantsch: Aur
Runa Simi: Quri
русиньскый: Золото
русский: Золото
саха тыла: Көмүс
संस्कृतम्: सुवर्णम्
Scots: Gowd
Seeltersk: Gould
shqip: Ari
sicilianu: Oru
Simple English: Gold
سنڌي: سون
slovenčina: Zlato
slovenščina: Zlato
словѣньскъ / ⰔⰎⰑⰂⰡⰐⰠⰔⰍⰟ: Ꙁлато
Soomaaliga: Dahab
کوردی: زێڕ
Sranantongo: Gowtu
српски / srpski: Злато
srpskohrvatski / српскохрватски: Zlato
Basa Sunda: Emas
suomi: Kulta
svenska: Guld
Tagalog: Ginto
தமிழ்: தங்கம்
татарча/tatarça: Алтын
తెలుగు: బంగారం
ไทย: ทองคำ
тоҷикӣ: Тилло
Tsetsêhestâhese: Véhone-ma'kaata
ತುಳು: ಬಂಗಾರ್
Türkçe: Altın
українська: Золото
اردو: سونا
ئۇيغۇرچە / Uyghurche: ئالتۇن
Vahcuengh: Gim
vèneto: Oro
vepsän kel’: Kuld
Tiếng Việt: Vàng
Volapük: Goldin
Võro: Kuld
walon: Ôr
文言:
Winaray: Bulawan
吴语:
ייִדיש: גאלד
Yorùbá: Wúrà
粵語:
Zazaki: Zern
žemaitėška: Auksos
中文:
ГӀалгӀай: Дошув